Следећи део „Пролога“ Јеванђеља по Јовану описује духовну трагедију која је задесила изабрани народ Божији и на њега нанела Божји гнев.
Материалы по: Николай Волошин
На дан Васкрса на Литургији се чује необичан одломак (на црквенословенском – „зачело“) из прве главе Јеванђеља по Јовану. У библијском учењу, овај одломак се назива „пролог“ јер отвара јеванђелску причу.
Огрлицу патристичке химнографије представљају и текстови молитава који се читају пре спавања.
«Вот время благоприятное, вот время покаяния! Отложим дела тьмы и воспримем духовную силу!» – ове речи са прве великопосне службе дале су тон предстојећем пољу уздржања.
Међу молитвама које знамо напамет и које су се чврсто усталиле у нашем свакодневном животу, главно место заузима Оче наш. Њено друго име је молитва Господња, и говори само за себе.
Празник Сретења Господњег подсећа верника на то какав треба да буде његов сусрет са Богом и како да се за њега правилно припреми.
Други део патристичких молитава из јутарњег правила заузимају текстови без утврђеног ауторства. Оне укључују две молитве Пресветој Богородици, једну Господу Исусу Христу и једну Анђелу Чувару.
Размислимо о томе какав значај за нас има духовно очинство? Ко су исповедници и како нам помажу на путу ка Христу?
Јутарњом молитвом почиње дан православног хришћанина. Изговарамо их одмах након буђења.
Облик човековог личног разговора са Богом не може се строго регулисати. Али у исто време, молитвено правило је саставни део црквеног живота.
Савршена молитва је она која не зависи од човека, његове воље и жеље.
Други корак ка врхунцу молитве је умна, делатна Исусова молитва.
Поред јавне молитве, важно место у духовном животу човека заузима лична молитва.
Уз Рождество Христово и Рождество Богородице, Црква прославља и Рождество пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Његова личност је постала кључна фигура у библијској историји.
Молитва „Оче наш“ завршава се молитвеним делом. Садржи само четири молбе Богу.
Молитвословия никогда не бывают однообразными. Когда мы обращаемся к Богу своими словами или используем общепринятые молитвы, то вкладываем в них душу, свои чувства и переживания.
У зависности од тога какав смисао стављамо у разговор са Богом и каква осећања, молитве могу бити: славословље, покаjна, благодарење и мољење.
Молитва је срдачан уздах Богу, наша порука Творцу из дубине душе која се каје.
Последње недеље пред Велики пост, православни хришћани се окупљају у црквама да једни од других траже опроштај. Хајде да размислимо шта је његова чудесна моћ?
Молитва се може упоредити са трчањем преко препрека.