Почти современные нам авторы о почти современных нам христианах. О понятных вопросах и об удивительных случаях помощи Божией. Просто о людях, жизнь и вера которых вдохновляют, а советы помогают найти ответы на волнующие каждого вопросы.
Материалы по: литература
Одговара протојереј Владимир Пучков.
Велики пост, који је установила православна црква, посебно је време. Ово је период не само уздржавања од хране, већ и приближавања Христу, пута понизности, покајања, интензивне молитве и добрих дела.
Како су се молили свети оци и генији пера и о чему сведоче савремени молитвени експерименти?
«Ланголери» – роман Стивена Кинга, објављен 1990. године, адаптирани Томом Холандом 1995. године у мини-серију.
Јована Синајског некада су називали „новим Мојсијем“ који је уз помоћ „плоча духовних“ предложио оживљавање Византије. Гогољ, као да следи Йована Лествичника и понаша се као савремени Мојсије, трудећи се да васкрсне човечанство.
Од 33. године Гогољ је почео систематски да проучава патристичку литературу, преписуjући извадци из дела отаца Цркве и савремених духовних писаца.
Људи се могу осећати као џинови, засађени у кавез за патуљке и тада не могу да поднесу живот. Овај кавез је сломио само Бог. „Господар прстенова“ је један од Господових алата за разбијање лажног живота човека.
Дешава се да одређена реч дубоко утоне у душу: неочекивано се може отворити ново значење јеванђелског стиха или уобичајене јутарње или вечерње молитве.
Пајсије Атонски приметио је: „Само житија светих, која су написали свети, заиста говоре оно што треба рећи о светитељу“. Само онај ко је применио огроман и неупоредив посао разуме другог.
Есть ещё один персонаж в этой саге, который меня совершенно потряс.
Весь роман «Смерть Артура» совершается в кругах богослужебного цикла. Значимые события связаны с праздником Пятидесятницы, Пасхи и многих других.
«Смерть Артура» относится к самым читаемым книгам европейского Средневековья, наряду с «Исповедью» Блаженного Августина и «Утешением философией» Боэция.
Когда Гансу Христиану Андерсену хотели поставить памятник, где сказочника должны были окружать дети, он воспротивился и сказал, что пишет не для детей.
Александр Блок – поэт, вспоминая которого современники говорили о том, что в его присутствии хотелось жить чем-то вечным и высоким, чему большинство из них не знало названия.
Человеку, который обжегся новостными лентами или слухами, из века в век предрекающими невообразимые беды для мира и тебя лично, так хорошо открыть сказку, чтоб в её тепле ощутить: Господь никогда не оставлял этот мир, а потому мы, даже не зная о будущем, скажем, что оно будет так же красиво, как настоящее.
Наш мир устроен Господом так, что Он всегда приходит на помощь, но не сразу, не вначале.
В Ветхом Завете сказано: взгляните на прежние поколения и найдите хотя бы кого-нибудь одного, кто доверился Господу и постыдился.