Повремено се чује од либералне заједнице како се жали да Црква мало и лоше ради са младима и да ће омладина ускоро потпуно напустити Цркву. И да Црква мало се бави  доброчинством и не обраћа довољно пажње на нововековну либералну агенду (од екологије до политичке активности).

У ствари, Црква, наравно, има све: и рад са децом и тинеjџерима, и волонтерски рад, и разну помоћ онима којима је потребна. Али све ово још увек не задовољава либералне кругове.

С друге стране, видимо конкретне примере потпуног безусловног придржавања свих либералних трендова и резултата овог придржавања. Узмимо за пример можда најлибералнију хришћанску конфесију у Европи, Државну цркву Шведске.

Ако прелистате странице саjтова ове верске структуре, можете пронаћи све што либерална душа пожели: овде су и разне врсте добротворних организација, и спортски кампови, и психолошка помоћ било коме из било чега... Једно није видљиво — где jе Христос.

Али кад би се активности Шведске цркве ограничавале само на горе наведена питања. Истовремено, видимо потпуно попуштање свим врстама мањина. Понекад извештаји у штампи о активностима Шведске цркве звуче као ужасна богохулна пародија. Жена «епископ» из Стокхолма, поносно пријављена као «прва лезбијка на свету», налаже да се крстови уклоне из храма како би њихов изглед не вређао мигранте-муслимане. Тада у олтар једног од храмова постављају богохулну слику толерантног «раја» са истополним паровима. Или, под утицајем радикалних феминисткиња, Шведска црква престаје да користи мушке личне заменице у односу на Бога у литургијским текстовима. А једна од епархија генерално назива Шведску цркву «трансцрквом» и бори се за права мушкараца који себе сматрају женама, да посећују женске свлачионице и тоалете...

Шта може бити либералније? Који још уступци могу да се дају «прогрессивној» јавности? Чини се да горе не може бити. И шта? Да ли је то некако утицало на посету либералним храмовима? Несумњиво, одразило се: према недавним истраживањима, Шведска црква толико брзо губи парохијане да ће је током следећих десет година напустити око милион људи. То су плодови непромишљеног и сулудог попуштања либерализму. То су плодови протеривања Христа и Његовог учења.

Треба ли нама ово? Одговор је очигледан.

Записала Наталья Горошкова