„Христос је у затвору“ – ова златна фраза се препричавала од уста до уста и носила утеху.
Материалы по: Протоиерей Андрей Гавриленко
Поглед на особу у православљу и исламу.
Нема тежег места на земљи од гробља. Овде дају земљи оно најдрагоценије.
Чињеница коју нико не спори јесте да је историја Цркве почела у Јерусалиму од мале групе од дванаест људи.
Сегодня Солнце вечное зашло во гроб, чтобы просиять светом. Как во время затмения диск луны не уничтожает Солнца, так и смерть не уничтожила Жизни Христовой.
Његов Долазак је био предвиђен, Његову смрт су видели пророци, Његова мајка је стајала крај Његовог Крста. Разапет је без кривице, погубљен под лажним оптужбама, у Њему није било ни капи зла. Он је био сав Светлост, сав Живот, сва Љубав.
Неопходно је приступити питању краја света не са радозналошћу, већ са молитвом.
Знам једног монаха који о Богородици не говори без суза.
Петнаест речи Богородице променило је историју човечанства.
Однос према жени у хришћанству и исламу.
О пророчанствима, о Библији и Курану, о образовању верника.
Оваплоћење Бога и апсолутна веродостоjност Библије.
О Божанству Духа Светога, о Светој Тројици и оваплоћењу Христовом.
Мученик даје свој земаљски живот Христа ради. Исповедник се одриче земаљског здравља Христа ради.
Нова година је за мене почела речима мог шестогодишњег кумчета. Ујутро није био расположен и рекао је: „Мама, нешто ми недостаје у животу“... После сео је, па испалио: „Желим да живим заувек“.
Храмови још нису били затворени и свештеници нису одведени у непознатом правцу. У данима мира и релативног затишја будући новомученици размишљали су о просвећивању народа.
О поштовању светих и спасењу у распетом Богу.
Овај разговор је започео на друштвеној мрежи Инстаграм. Комуникација православног свештеника и муслиманке резултирала је вишедневним дијалогом.