Господ се сећа преданости и љубави. Нико на страницама Јеванђеља није показао толико ових својстава као жене мироносице.
Материалы по: Протоиерей Андрей Гавриленко
У светском сликарству има слике Тисоа «Оно што је наш Господ видео са крста».
Празници, попут храмова, уводе нас у свет благодати и невероватних значења. Они су прожети светлошћу и топлином за уморну душу. Они подстичу хришћанина на подвиг вере ради спасења и вечног живота.
Хришћани се окупљају у црквама не да би „ћаскали“ о Христу, већ да би научили да живе по Његовим заповестима.
Смрт за хришћанина је тајна. Црква је се никада није плашила и увек је у Символу вере објављивала очекивање васкрсења мртвих.
Шта свеци кажу о Богоjављенској води
Учитељ је изашао да проповеда! Месија је дошао. Јеванђеље започиње од реке Јордан: „покајање“ се чује из Јованових уста и са светих усана Господњих.
Школа веронауке је место сусрета дечјег срца са Богом. Овде се васпитава будућност Цркве. Данас су деца, а сутра пуноправни чланови заједнице.
Рождество није вредно само по себи, већ у вези са целим питањем искупљења људи.
Рођење Христово је догађај који је задивио све Анђеле. Нису могли ни да размишљају о томе.
Искуство поучавања Божијег закона током безбожног прогона.
Как защитить свою душу объясняет священник Андрей Гавриленко.
Рассказывает священник Андрей Гавриленко.
В конце 20-х и в 30-е годы система атеизма должна была работать под прикрытием. По сути, будучи атеистическим, советское государство, декларировало в Конституции веротерпимость.
Рассказывает священник Андрей Гавриленко.
Систематическая, плановая борьба с Богом. Так, по-советски искореняли религию в 20-е и 30-е годы ушедшего века. С Церковью большевики начали воевать сразу после прихода к власти. Воевали планово, как в экономике.