Од првог понедељка после Духова, тј. после недеље Свих Светих, почиње Петровки пост. 

Датум почетка поста није одређен и зависи од Ускрса. Пост може трајати од једне до шест седмица. Ове године Петровски пост почиње 15. јуна и траје до 11. јула.

«Упута да престанете марити»

Петров пост много је блажи од поста Четрдесетнице. Међутим, то није разлог да се игнорише. У току већине дана, осим среде и петка, дозвољено је јести рибу. Болесне и старе особе, труднице не могу да се посте тако строго као што је прописано у уставу.

Захваљујући летњој сезони, у време поста за кување можемо да користимо поврће, печурке, бобице и воће. Већ су се хришћани из првих векова Цркве држали Петровског поста. Коначно је успостављен касније, у време када су у Цариграду и Риму грађени храмови у име врховних апостола Петра и Павла.

Суштина поста

Дакле, у «Апостолском предању» из III. века, које нам у целини открива слику живота Цркве у то време, помиње се Петровски пост. У то jе време овај пост успостављен, надокнађујући Велики пост за све оне вернике који га нису могли да се држе пре Ускрса.

Ово је наведено у 33. поглављу «Апостолског предања»:

«Ако неко, пловећи или у другим потрепштинама, није знао Ускрсни дан, онда, сазнавши за то, нека пости за прошли пост после Педесетнице».

У току 50 дана након Ускрса, пост се сматрао немогућим.

Пост је касније назван «Петровски», а његова суштина била је подражавање светим апостолима у њиховом служењу, који су кроз пост и молитву припремали себе за највећу мисију — проповедање Еванђеља.

Метафизика у раду

Али пре но што добили су могућност проповедања свету, свети мужеви најпре прошли тежак пут личног познавања Бога и рађања истинске вере у својим срцима. Затим су апостоли схватили Васкрсење Господње као празник победе над смрћу, победе апсолутне, врховне праведности над људским умом. Затим је дошло Вазнесење Господње — празник успостављања пута за познавање Бога и заједништво с Богом. И коначно је дошао Дан Свете Тројице — рођендан Христове Цркве, полазна тачка нове ере.

Апостоли су одважно, у кратком периоду, савладали основне фазе познавања Бога, отворене душама, које траже Бога.

Након што су све ово преживели, растући у вери и у Духу Светом, кренули су у испуњење Божје заповести: «Зато идите и све народе учините мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа» (Матеј 28,19).

Стога је следећи логички корак у бескрајном разумевању метафизичког значења бића, одмах након свечаног Триода, постало величање апостолског служења. Петровски пост, посвећен врховним апостолима, сажима период Богопознања и Богооткривења.

Шта је важно учинити у време Петровског Поста

Прво, с обзиром да је од давнина Петровском посту додељена посебна мисија — надокнадити оно што је пропуштено током Великог поста, — то се може следити и данас. Ово је сјајна прилика да завршимо оно што је започето, а што није било завршено пре Ускрса. Да опростимо свом ближњему, да се променимо, помогнемо онима којима је то потребно, да превазиђемо зло и повећамо добро чак и за једну честицу,
пре свега — у свом срцу.

Друго, да иђемо путем апостола — доживимо Васкресење Господње, Његово Вазнесење, осетимо јединство Тројства. Треће, да испунимо оно, шта су завештали нама апостоли.

Посебно, Павлово упутство за све нас из Прве посланице Солуњанима: «Радујте се свагда. Молите се Богу без престанка, захваљуjте на свему: јер то је воља Божја у Христу Иисусу за вас».

И радост, и захвалност, и непрекидна молитва, све то су плодови Духа Светога, коjе нама наређено да стекнемо за читав своj живот.