Постоји мишљење да рат подстиче технолошки напредак. Познато је да велика научна открића захтевају финансијска улагања и често су нераскидиво повезана са развојем војно-индустријског комплекса (ВИК). Државе су спремне да иду на развој науке само ако резултати таквих истраживања обезбеде њихову снагу, заштиту и ефикасност.

Свуда се испоставља да се технолошки продори дешавају првенствено у области војно-индустријског комплекса и тек након неког времена доспевају у гране националне привреде и продиру у свакодневни живот. И сва најбоља открића жање ВИК који прождире трилионе.

Авај, свет је поново увучен у трку у наоружању – у црну рупу без дна. То су хиљаде нереализованих друштвених, економских и културних пројеката. Ово је нека врста лудила. И, чини се, сви то разумеју, па чак и свака страна изјављује своју посвећеност миру, али, у ствари, спремају се за рат.

Ако је човек позван у рат, онда само на духовну, на свакодневну одбрану и заштиту своје бесмртне душе. Духовни живот је у суштини исти рат. Наоружамо се молитвом, усредсређујемо пажњу, постимо, пратимо своје мисли, речи, дела, чистимо срце од зла и чинимо добра дела. Ово jе напоран рад. И, ако постоји рупа у „зиду“ наше духовне „тврђаве“, зло кроз њу продире у душу и осваја простор.

У борби против зла ефикасан је само слојевити систем одбране. Вреди избацити један сегмент, клин, и систем постаје рањив. За то су потребни и мали и велики подвизи.

Осим што је рат неморалан, он је и крајње неразуман. Особа се не може сматрати кариком ланца, зупчаником, јединицом. Сваки човек, војник је судбина, нерођена деца, геније који нису откривени свету.

Многи од нас се и данас сећају својих очева и дедова који су учествовали у последњем страшном рату. Како их је вукло у живот, сунце, децу, и како им је био драг мир и плаво небо.

Постоји мишљење да прави фронтовци који су обилазили ровове и својим очима видели рат, вриштали ноћу и у хладном зноју покушавали да крену у напад, нису били вољни да причају о рату, нису волели да га се сећају.

Господ има моћ да реши сваки проблем човека, људске заједнице. Треба схватити да свој поглед треба усмерити само ка Богу, своjе молбе треба упутити само Богу. И све ће се решити на најбољи и неочекивано креативан начин.

Рат никада ништа не решава, већ само погоршава и гура проблем дубље.

Записала Наталиjа Горошкова