Чак су и први хришћани, укључујући апостоле, веровали да ће за живота видети Други долазак Христа Спаситеља.

Чак су и први хришћани, укључујући апостоле, веровали да ће за живота видети Други долазак Христа Спаситеља.

Протумачили су на свој начин Господње речи: «Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили» (Марко 9: 1)  и очекивали су Последњи суд над грешним светом још током свог земаљског живота.

Апостоли и најближи круг су заиста видели рај током свог живота: видели су Васкрслог Христа од Васкрсења до Вазнесења. Тамо где је Господ, тамо је рај. Тамо где Он није, тамо је заиста пакао.

Дух злобе у лику Мефистофела одговара Фаусту у истоименој Гетеовој песми на питање: «Али како си сада изван сфере пакла?» — «Ма не, ово је пакао, а ја сам увек у паклу».

Где Господ није потребан, где је одбијен, тамо је пакао.

Векови се мењају, хришћанска крв је текла попут реке и још увек тече. Нема ниједног дана у људској историји да хришћани не сведоче о својој вери по цену сопственог живота.

У наше просвећено доба хуманизма, заштите људских права, где чак и читави сектори економије држава одумиру у вези са жестоком борбом за заштиту животиња, хришћани, као и раније, земљу наводњавају крвљу, они су прогоњени и убијани искључиво зато што исповедали Христа.

Звучи питање: колико дуго ће Небо ово издржати?

Чињеница је да су Божиjа и људска логика, благо речено, различите ствари. Оно што се овде чини страшним и неприхватљивим, кроз призму вечности, улази у мудри Божиjи план за човека.

Господ је, имајући неограничену моћ и неисцрпне могућности, умро страшном смрћу за све, укључујући и најзлогласнијег ниткова који ће се родити вековима касније.

Човек не може и не сме да разуме све: Господ свима даје само оно што је потребно за спасење. Морамо се помирити са овом чињеницом и не тражити више.

Пример су неписмени рибари, обични људи које је Господ послао да проповедају речима:  «А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас» (Мт. 10:19).

И могли су да воде разговор са интелектуалном и духовном елитом свог времена: мудрацима паганског света, јеврејским књижевницима и фарисејима, зналцима Светог Писма, онима који су читав свој живот посветили проучавању Откривења. Христови ученици су тумачили тако да су збуњивали своје противнике.

Многе наредне генерације хришћана такође су трагале за знацима смакасвета, често намерно или несвесно манипулишући пророчанствима како би се подударале са догађајима свог времена, бичујући осећај последњих времена.

И данас постоје знаци. Али било их је и раније довољно. Историја човечанства иде ка својој коначној тачки, то је очигледно.

Али колико ће дуго трајати овај процес, није нам дато да знамо, ма колико се о томе питали. То чак ни анђели не знају, само отац зна.

Само морамо да замолимо Господа да нам да веру, тако да они које волимо живе заувек, тако да све у нашем животу увек побеђује љубав.

Записала Наталиjа Горошкова