Јесењи размишљања.

Чишћење опалог лишћа је као чишћење душе. Чини се да сте  сакупили све лишће, раскрчили двориште, али сутрадан излазите, и опет кao што нисте очистили — све jе у лишћу. Исти jе и текући процес прочишћавања наше душе. Ослободите се неких грехова, али други ћe се поjaвити. И тако из дана у дан чистиш и чистиш сву душу.

Живот jе укроћавање себе, своје воље. И као што јахач кроти тврдоглавог коња, потискивајући га, иначе се неће покоравати и јахач неће моћи да га јаше, тако морамо укротити своју вољу, своје страсти, раздирући нас, иначе нећемо због њих чути Реч Бога.

Не би требало да живите само у очекивањима. Свако очекивање доводи до неизбежног разочарења и последичног беса. Ми сами замишљамо будућност и замишљамо реакције других људи у оним обрисима и бојама које су карактеристичне за нашу природу или тренутно расположење, али друга особа све види на свој начин, а не на наш начин. Неоправдана очекивања су полазна тачка за очај. Очај води у отпад од Бога.

Пролазност нашег живота је милост Божија. Сећање на смрт је спасоносна нит. Шта би немирна грешна особа „научила“ да је бесмртна на земљи? Границе земаљског живота дају нам крила да прелетимо преко њега, усмеримо поглед у Небо, додирнемо вечност.

Морате помоћу срца тражити своје у животу. Ум може да превари.