Савремени трендови се у наш живот уводе неприметно за сваког од нас. Хтели ми то или не.

По мом мишљењу, једно од најопаснијих је живети да други виде. Када спољашње не одговара унутрашњем, превлада над њим, замењује суштину с циљем обмањивања. Обмотач без садржаја. Човек као целина је само у спољашњем, у видљивом. Бежи непромишљено од свега дубоког, унутрашњег, невидљивог.

Пре две хиљаде година Господ је осудио овај грех, позивајући своје сународнике:

«Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња».

Нема ништа ново под сунцем. Човек остаје непромењен.

Али мислим да се овај феномен никада раније није тако брзо развио и проширио. Данас је живот «да друге виде» заробио милионе душа. Наравно, томе је помогао технолошки напредак. Прилика да у тренутку испричате хиљадама људи о себи.

Застрашујуће је то што човек постепено престаје да види смисао, дубину, ово му постаје непотребно, спољне дрангулије и форме замењују суштину и задовољавају га. Све више људи се задовољава таквим лажима.

Лаж постаје норма. Људи губе себе, своју јединственост и, према томе, прилику да се спасу. Само познавањем себе може се доћи до покајања, што значи до спасења.

Крикови се чују одасвуда. Неки вичу целом свету о својим замишљеним достигнућима, покушавајући да покажу какав леп и срећан живот имају. Други демонстрирају вечну борбу за правду, доказујући свима да је живот борба.

Али живот није борба. Живот је слушање. Слушање Бога, схватање Његове воље, Његовог шапата.

Борба за живот је у принципу немогућа. Живот даје Животодавац. И борба за живот претвара се у борбу са Њим. Он је Живот.

Можемо само уживати у животу, само живети, дисати, видети, размишљати, посматрати, слушати, созерцати, растварати се у сваком тренутку. Тражите Његово присуство свуда.

Радост живота, а не борба за њега с ове стране Бариjере глатко се претвара у радост с друге стране.

Што мирније живимо, то више можемо да чујемо. Ми хришћани не морамо никоме ништа доказивати, не морамо ни о чему викати.

Што мање човек виче, мање ће, можда, бити лажи на свету.

Шапат је најгласнији вапај душе. Снажна молитва врши се шаптом.

Записала Наталиа Горошкова