Уочи последњих задушница у овом Великом посту, желим да кажем реч утехе родбини покојника.
Материалы по: Протоиерей Андрей Чиженко
Пре богослужења последње родитељске суботе Великог поста (25. марта), желео бих да говорим о таквом саставном делу заупокојене утрење, као што је читање од стране свештенослужитеља седамнаесте катизме, која се назива и „Непорочни“.
Православна црква 22. марта прославља Светих Четрдесет Мученика у Севастији. Ове године, због чињенице да њихов Спомен-дан пада на Великопосну среду, по богослужбеној повељи, одлаже се за уторак, 21. март.
Прошле суботе, пре недељног свеноћног бденија, сазнао сам да покушавају да истерају братију из Светоуспенске Кијевcко-печерске лавре.
Човек користи мимикрију из различитих разлога, од којих је један изобличење духовног живота.
12. марта, у другу недељу Великог поста, Црква се сећа светог Григорија Паламу и преподобних отаца Кијевских пећина. Зашто се то ради?
Почему мы радуемся в начале поста?
Ово питање је, упркос привидној једноставности и формалности, по мом мишљењу прилично тешко, јер већина људи (а у томе нема ничег прекорног!) долази у цркву само недељом и дванаест или великим празницима (осим служби Великог поста).
Ако пажљиво погледамо симболику Канона светог Андреја Критског, видећемо да он говори о Другом Христовом доласку и Страшном суду.
Заволимо време Великог поста – Свете Четрдесетнице!
Одговара свештеник Андреј Чиженко.
Поверьте, у каждого есть свой хрусталь, смотрите же – не разбейте.
Православна црква 15. фебруара прославља велики празник – Сретење Господње.
Ово је празник мира и уједињења-саборности око Господа нашег Исуса Христа.
Често људи хрле код свештеника у некој врсти муке, па чак и очаја са апелима: „Упомоћ, десила се тешка болест. Учините, молим, нешто да оздравим“.
Ове недеље, 5. фебруара, већ улазимо у припремне недеље пред Велики пост. Почињу недељом митара и фарисеја.
Има разлога да се говори о двојности која се мора имати на уму приликом покајања и приликом исповести пред духовником.
Јуче смо у недељном јеванђелском читању слушали Божју реч о љубави.
Кроз узбуркане воде времена и невоље овога света, Црква наставља да води човечанство ка спасењу – Богу.