Икону Богородице Влахернска је у Јерусалиму пронашла царица Евдокија за време светог Јувеналија, патријарха јерусалимског (прослава 2. јул) и преподобног Јевтимија Великог (прослава 20. јануара). Света икона је послата у Цариград, где ју је царица Пулхерија поставила у Влахернску цркву, где се чували и часни ризе Богородице (прослава 2. јула).

В IX ве­ке, во вре­мя ико­но­бор­че­ства, за рев­ност­ное по­чи­та­ние свя­тых икон пре­по­доб­ный Иоанн Да­мас­кин († ок. 780; па­мять 4 де­каб­ря) был окле­ве­тан им­пе­ра­то­ром Львом III Ис­ав­ром (717–740) пе­ред Да­мас­ским ка­ли­фом в го­судар­ствен­ной из­мене. Ка­лиф при­ка­зал от­сечь кисть ру­ки пре­по­доб­но­го и по­ве­сить ее на рын­ке. К ве­че­ру свя­той Иоанн, ис­про­сив у ка­ли­фа от­руб­лен­ную кисть, при­ло­жил ее к су­ста­ву и пал ниц пе­ред ико­ной Бо­жи­ей Ма­те­ри. Пре­по­доб­ный про­сил Вла­ды­чи­цу ис­це­лить ру­ку, пи­сав­шую в за­щи­ту Пра­во­сла­вия. По­сле дол­гой мо­лит­вы он за­дре­мал и уви­дел во сне, что Пре­чи­стая об­ра­ща­ет­ся к нему, обе­щая ско­рое ис­це­ле­ние. При этом Ма­терь Бо­жия по­ве­ле­ла ему без ле­ни тру­дить­ся этой ру­кой.

Хиландар је један од атонских манастира, заузима 4. место у светогорској хијерархији. Основао га је у 12. веку Свети Сава Српски, историјски је повезан са Србијом.

Манастир Свете Катарине на Синају је ризница православне духовности и културе. Манастир чува многе древне иконе, укључујући и оне прве чудесно сачуване из времена пре иконоборства. Ликови ових икона у нашем данашњем избору.

Ферапонтов манастир у част Рођења Богородице, који је основао преподобни Ферапонт 1398. године, налази се 120 км северозападно од Вологде. Најпознатији је по јединственим сликама с краја 15. - почетка 16. вв. чувеног руског иконописца Дионисија, који је наставио традиције преподобног Андреја Рубљова.

Манастир Студеница — једна од најпознатијих светиња Србије и читавог православног света, основан је на самом крају XII века. Манастир је, између осталог, познат по фрескама XIII и XIV вв. које су преживеле упркос турском освајању.

Образ будет передан в дар Киево-Печерской Лавре.

Тих­вин­ская ико­на Бо­жи­ей Ма­те­ри, по пре­да­нию, од­на из икон, на­пи­сан­ных свя­тым апо­сто­лом и Еван­ге­ли­стом Лу­кой. В V в. из Иеру­са­ли­ма бы­ла пе­ре­не­се­на в Кон­стан­ти­но­поль, где для нее был по­стро­ен Влахерн­ский храм. В 1383 го­ду, за 70 лет до взя­тия тур­ка­ми Кон­стан­ти­но­по­ля, ико­на ис­чез­ла из хра­ма и в лу­че­зар­ном све­те яви­лась над во­да­ми Ла­дож­ско­го озе­ра. Чу­дес­но но­си­мая с ме­ста на ме­сто, она оста­но­ви­лась близ го­ро­да Тих­ви­на.