Митрополит Антониjе (Паканич) о наjважниjим обележјима хришћана.

Живот хришћана је срећан живот.

Зато је тако једноставно проверити да ли сам хришћанин. Ако си срећан, задовољан свиме, не ропташ, захвалан си Створитељу за живот, за свакодневне поклоне и милости, можеш да сматраш себе хришћанином.

Ако је особа увек незадовољна свиме, стално ньоj нешто недостаје, ако око себе види једну несавршеност, а у свима око себе — непријатеље, онда се таква особа тешко може назвати хришћанином.

Наравно да сви падамо у различита стања: гунђање, очај, незадовољство, бес, завист. Ми смо слаби, грешни људи. Али хришћани покушавају да превазиђу ове услове, неће се заглавити, неће уживати у греху, они покушавају да се пробију из његових окова.

Радост и захвалност верни су пратиоци Хришћана. Водећа звезда за њих је жеђ за Богоопштењем, трагање Бога и приближавање Богу.

Хришћанин свугде тражи прилику да дође у контакт са Богом, да се приближи Њему, очишћен од лажне грешне љуске, очистивши своју душу од смећа.

Свете Таjне су један од облика Богоопштења, који открива Божанско унутар човека. Искра Божанствене светлости, која продире у људску природу таjном Светог Причешћа, негује зачеци Божанског, постављене унутар сваког од нас. И оне почињу да расту.

Њихов раст или сушење даље зависи од наше промене, било да се крећемо ка Богу или од Њега. Све Таjне у Цркви врши Христос.

Хришћански живот jе стално кретање према Богу, бар и само мало, али да се приближимо. И неће бити људских заслуга у томе. Овај покрет није произведен силама човека, већ његовом понизном слабошћу, понизном празнином, коjа допушта да Бог буде у њему.

Хришћанин увек уступа место Богу. Он одступи на страну, препуштајући Му да ствара.

Хришћанин жели једну ствар — да угоди Богу. Главна ревност и смисао његовог живота је жеља да се угађа Богу. Све побуде и жеље хришћана потичу из Божије воље.                                                                                              

Записала је Наталија Горошкова