Римски папа и истополне заједнице. Како реаговати на ово?

Коментар митрополита Антонија (Паканича), Управитеља администрације и организације УПЦ

У једном од наших недавних разговора већ смо говорили о томе колико опасно и докле се може ићи препуштањем духу овог света. Тада су неки верски лидери врло живо реаговали на радикални антирасистички покрет, који је данас веома популаран у западном свету, и пожурили да га подрже на овај или онај начин, укључујући постављање слике са црнопутим Христом у цркву.

А сад су новинске колумне поново одушевљене изјавом папе. У документарном филму о папи Фрањи приказаном пре неки дан у Италији, он је изнео своје мишљење о представницима нетрадиционалне сексуалне оријентације: «Они су деца Божjа и имају право на породицу. Не можете некога избацити из породице нити због тога учинити њихов живот бедним. Оно што морамо имати је закон о грађанској заједници, на тај начин они су законски покривени».

Сама ова фраза већ садржи бројне контрадикције. Наравно, сви смо деца Божја – и праведници и грешници, и Господ ће свима судити. Али шта то значи «свако има право на породицу»? Породица је Божји дар, представљен нашим прародитељима истовремено са заповешћу: «Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом» (Пост. 1:28). Са хришћанске тачке гледишта, породица и њен темељ је брак, то је заједница мушкарца и жене. О којој породици говори римски папа? Црква дефинитивно не може да прихвати породицу на основу такозваних «истополних заједница», и никакви изговори попут «нико због тога не сме бити одбијен или несретан» не функционишу. Знамо да човек може постићи истинску срећу само у сједињењу са Господом, а не у грешном сједињењу које задовољава похоту.

Такође је несхватљиво зашто је папа Фрања толико забринут због стварања закона о «грађанским заједницама», какве везе такви закони уопште имају са Црквом? Питања је много и сва она висе у ваздуху...

Што даље, то више. У филму папа Фрања се састао са «истополним паром» и препоручује им да оставе страх и са децом дођу у цркву «упркос нечијем негодовању». А и овде има много питања. Да ли треба да водим децу у цркву? Наравно. Али како посета цркви може утицати на децу која свакодневно виде своје «родитеље» како јавно живе у греху, поготово што се тај грех више не назива грехом...

Сада можемо да чуjемо много речи у одбрану папе Фрање, да је несхваћен, да једноставно показује хришћанску милост. У ствари, хришћанска милост се састоји у томе да доведе грешника до покајања, а не да удовољи његовим греховима. Сажаљење не значи оправдање. Постоји стари принцип: «Воли грешника, али мрзи грех». Да ли га видимо овде? Нажалост.

И даље. Неки су збуњени како је могуће озбиљно разговарати о изјавама римског папе, кад и сами сада имамо пуно развода, абортуса и других негативних фактора. Чини ми се да је ово нека врста фарисејства. Јер Црква на исти начин осуђује и развод и абортус. Задатак Цркве је да сведочи Истину на било ком месту: и код нас и у целом свету. А ако ћемо игнорисати замену хришћанских вредности са безбожним у суштини култом толеранције, ова пошаст ће ускоро доћи до нас.

Социальные комментарии Cackle