Догађаји на Кипру сведоче о неоспорној чињеници да свеправославно јединство више не постоји.

Недавни догађаји на Кипру сведоче о једној нажалост већ очигледној чињеници. Свеправославно јединство више не постоји. Штавише, православни свет је суочен са новим и врло опасним расколом. Његов темељ је жеђ за једностраном влашћу, а главно средство је спремност за занемаривање канона, истине и савести у процесу постизања циља.

Сада се пред нашим очима ствара непуновредна и штетна копија светског Православља. У овом паралелном систему такви аспекти као што су изокретање канона, легализација расколника, саслуживање са особама, ваљаност хиротониjе коих ниjе призната, и кршење саборног формата црквене власти сматрају се природним и нормалним. Све оно што се донедавно чинило незамисливим и немогућим.

Али иза ове стварности већ се назиру нови оријентири. Говоримо о даљем осиромашењу православне еклисиологије, отворенном саслуживању са представницима других конфесија, компромису са наметањем ЛГБТ културе итд.

Да ли руководство оних Цркава, које их води ка симулакруму светског Православља, схвата да једноставно неће бити могуће избећи даљи пад? Jер ако већ скачете у провалију, тада сигурно нећете моћи да се зауставите на путу према доле.

Да ли руководство одговорећих Цркава схвата да учешће у великим геополитичким и политичким играма има цену? На пример, да ли ће моћи да одбију одређене спољне силе које ће захтевати пружање црквене подршке за унапређивање ЛГБТ интереса? Хоће ли имати храбрости да кажу «не»? Веома сумњам у ово, с обзиром на то како су неки од првих јерарха већ одустали од питања признавања раскола.

Дакле нема потребе да се говори о кризи која се дешава у светском Православљу као о некој врсти конфронтације између «грчког» и «словенског» света. Или о битци за административне црквене границе.

Све је много сложеније и оштрије. Заправо се дешава велики раскол, који све више и више Помесних Цркава вуче заједно са собом у левак система, паралелног стварном православном свету.

Због тога се суштина тренутне кризе може свести на борбу оних који желе да створе своју верзију Православља (која је погодна и одговара њиховим сопственим интересима) и оних који желе да остану верни Православљу.

То би требало да разуме сваки свештенослужитељ и сваки верник било које Православне Цркве. И на основу овог схватања направе свој избор: да остане међу вернима Богу или да попусти са својом савешћу и постане део симулакрума Православља.

Митрополит Борисполски и Броварски Антониjе,
управитељ администрациjе Украjинске Православне Церкве

Vesti.ua