Од људи који нису посебно црквени, често се чује збуњено питање упућено свештенству: ако је Бог један, каква је разлика у коју цркву идете, зашто се једноставно не уједините?

Од људи који нису посебно црквени, често се чује збуњено питање упућено свештенству: ако је Бог један, каква је разлика у коју цркву идете, зашто се једноставно не уједините?

Авај, ако дате детаљан одговор, то ће ретко задовољити питаоца, јер да бисте разумели суштину православне еклисиологије, потребно је да имате одређено образовање. А саму реч „еклисиологија“ многи први пут чују.

Чини се да је ова ситуација ћорсокак. Нажалост, сва друга поједностављена објашњења су непотпуна. Али ипак, можете покушати да повучете неке аналогије са темама које су познате већини људи, иако не и теолошки образованим.

Црква је болница за људске душе и зато је најприкладније упоредити је са медицинском установом.

Замислимо да у нашој земљи постоји неки најауторитативнији медицински Институт. Некада га је основао највећи Лекар, а од тада се са колена на колено лекара преноси традиција служења страдалницима и болеснима. И, наравно, преносе се сва неопходна медицинска знања.

И одједном, паралелно, отвара се још један, такорећи, „медицински“ институт. Али овде је проблем: „лекари“ који тамо раде, су потпуни шарлатани с лажним дипломама. Ситуацију не спасава ни то што је у овај нови институт отишао да ради прави лекар, који је својевремено био искључен из правог Института због прекршаја неспојивих са радом лекара и њему је одузета дозвола за пружање медицинских услуга.

А замислимо да неки део друштва, веома површно упућен у медицину, све време захтева од правог Института да се уједини са шарлатанским. Да ли ће Институт чија је сврха да служи људима пристати на ово? Сигурно не! То значи угрожавање живота и здравља многих људи. Наравно, Институт би могао да ангажује неког од запослених у шарлатанској установи. Али под условом да поново полажу све испите који потврђују њихову професионалну способност и признају њихове досадашње активносте као незаконите (а такве чињенице се дешавају с времена на време). Али озлоглашена "јавност" стално захтева да се Институт уједини са шарлатанима... Зар није познато?

Сада наставимо аналогију. Замислите још један сасвим легитиман Институт, који, из неког разлога, нимало медицински, већ ради ширења сопственог утицаја или због нечег другог, изненада одлучује да под своје окриље узме шарлатане које смо поменули. Проглашавају се огранком ове установе и издаје им се лиценца. Али нико не проверава ове псеудо лекаре да ли се придржавају медицинске праксе, не захтева од њих да положе испите, да признају своју досадашњу сумњиву праксу као незакониту. Само су издали сертификате и то је то.

Хоће ли таква „филијала“ престати да буде шарлатанска канцеларија? Наравно да не. На крају крајева, ниједан, чак и најпризнатији сертификат не може надокнадити незнање и превару. Али сама установа, која издаје сертификате шарлатанима, уништиће њен углед, а лекари са савешћу ће почети да је напуштају.

За праве болнице, спашавање живота је најважнија ствар. Шта дакле, рећи о Цркви, која спасава саме људске душе не за привремени земаљски живот, него за живот вечни?

Записала Наталиjа Горошкова