«Љуби ближњег свог као самог себе». Како разумемо ову фразу?

Размислимо о овим наизглед врло једноставним речима: «Љубити ближњег свог као самог себе». И овде је вредно поставити себи питање: како волимо себе? Како се изражава та љубав? Шта можемо дати свом ближњем осврћући се на себе?

И ово није празно питање. Заправо, у ствари се може испоставити да волети свог ближњег као себе значи пружити му прилику да се препусти његовим страстима, како телесним, тако и душевним. Јер се за толико многих љубав према себи испољава на овај начин. Jер, шта је себичност, ако не препуштање сопственим грешним жељама?

Очигледно, Христове речи «љуби… као самог себе» не значе самољубље, већ нешто друго.

Проблем многих наших суверника је тај што они не знају како истински волети самог себе, немају достојанство, не поштују себе и, пре свега, не поштују образ Божији у себи.

Створени смо по образу Божијем и наш животни циљ је да постанемо Његово подобије. Да бисте се очистили од страсти, потчинили себи све своје потребе, како телесне тако и духовне, и одрастали у љубави.

Ако то не чинимо, ако свакодневно полако убијамо душу греховима и уништавамо тело страстима, то није љубав према себи. Ово је мржња. Па, после свега овога, да ли ћемо моћи да волимо свог ближњег?

Због тога је међу нама толико неразумевања, одбијања, спорења, огорчења, зависти, обмане, суза и беса. Све је ово плод мржње према себи и ближњем и, као резултат, према Богу.

Тек када схватимо да смо ми и наши ближњи образ Божиjи, тек када почнемо да ценимо и негујемо оваj образ, тек тада — моћи ћемо истински волети себе, своје ближње и Бога.