Митрополит Антоније (Паканич): Коме веровати? Главни критеријум

Спаситељ нам је оставио један непоколебљив критеријум: дрво се познаје по плоду.

Колико год слатких говора излило из уста красноречивог човека, ако нису поткрепљени конкретним делима, све речи остају само обећања, а онај ко их изговара је манипулатор.

Гомиле планова, многоглагољивост и патетика су неопходни алати за оне који заправо неће да нешто уради. А њихова ружичаста обећања на крају се претворе у куле у песку.

Према запажањима, вредни људи су по правилу мало говорљиви, шкрти на обећањима, не покушавају да некога шармирају, привлаче пажњу, већ мирно обављају свакодневни рутински посао који доноси (обавезно!) своје плодове.

Тако је и у пријатељству. Можете имати десетак пријатеља који ће бити привржени и љубjазни кад смо на коњу, али нестаће и биће недостижни и недоступни у тренуцима искушења, у тешком тренутку, када је потребна њихова помоћ. Остаће их само неколико, спремних да буду са нама до краја.

«Ћутање је злато» — каже народ. И не само зато што можете превише да избрбљате, због чега ћете касније зажалити. Речима се празнимо.

Зашто се понекад после слатког и на први поглед невиног брбљања осећамо исцрпљено?

Нема мистике. Постоји јединица енергије и снаге за отелотворење нечега што смо замислили. Разговарајући и унапред информишући о нечему, бризгамо своју енергију и снагу у речи, а руке једноставно не допиру до рада или немамо довољно снаге да пузимо последњих пар метара до врха.

Стога су запослени, и одговорни људи интуитивно ћутљиви.

Сетимо се јеванђелске приће о два сина: «Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.  А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде. И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде» (Мт. 21:28–30).

Треба веровати онима који нешто раде, можда чак и супротно себи и својим интересима. А такође треба веровати и одраслима.

Да ли је свака пунолетна особа заиста одрасла? Авај, то није случај. Одрасла особа је она која преузима одговорност, имаjући права и бранећи своја права, она која је свесна степена своје одговорности, не гледајући на кога да је пребаци.

«Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје (Мф. 12:33).

Само по плоду можемо препознати човека, разликовати лажног праведника од покајаног грешника.

Записала Наталиjа Горошкова


 

 

Теги

Социальные комментарии Cackle