У тешким временима, поставља се посебно акутно питање: „Којим информацијама се може веровати?“ Jер сви разумеју да сада постоји много информација које су првобитно створене да би се заварале. И зато је све теже схватити оваj узаврели блатњави ток звани медији.

Али сада, мислим, питање истинитости одређених чињеница није толико важно. Овај одговор ће вероватно многе изненадити. Како то може бити? Зар заиста није важно знати шта је истина, а шта није?

Без сумње, ово је важно. Али, нажалост, сада је веома тешко разликовати истину од полуистине, неистине, па чак и од лажи.

Зато је сада много важније не спроводити истраге и проучавање одређених чињеница, поготово што то није тако једноставно као што се многима чини, већ размишљати о томе како се те чињенице одражавају у нашој души.

Хришћанину је увек веома важно да правилно одреди приоритете: шта је једно потребно (Лк 10,42), а шта је споредно, па чак и трећеразредно.

За сваког хришћанина најважније је јединство са Господом. Оно се стиже праведним животом, испуњавањем заповести, љубављу према ближњем и учешћем у Црквеним Тајнама. А грех одваја од Бога.

Али грех није само ово или оно грубо кршење Божијег закона. Грех су и зле емоције које производе бес, мржњу, жеђ за осветом итд. Таква осећања верници су искусили бар једном у животу, а свако ко их је искусио сигурно се сећа колико је тешко вратити се молитви, вратити се богоопштењу.

Свако од нас може сасвим лако да провери какво осећање у души изазива информације које конзумирамо. Ако је то страх, злоба, бес, онда информација није корисна за нашу душу.

Али ћете ми приговарати, да jе већина вести управо то. И још више: ми сами видимо страхоте у сопственом животу, које и без икаквих вести у нама изазивају зебњу и тугу. Како се носити с тим?

Да, слаби смо. Али зато треба да се окренемо свом једином Извору снаге. „…Јер се сила моја у немоћи показује савршена“, каже Господ (2. Коринћанима 12, 9).

И то је једини разлог зашто се једино можемо у потпуности ослонити на Господа. Прихватити Његову свету вољу. Сетити се да без Њега ни длака с главе неће пропасти. И из дубине сопствене слабости, сопствене туге, потпуне своjе људске несавршености, молити се и апеловати на јединог нашег Бранитеља. И пре него што прочитамо било какву вест, немојмо журити, већ станимо на неколико секунди, прекрстимо се и замолимо Христа да са смирењем и прибраношћу, разумно и хришћански, прихватимо оно што се чита. И овако треба схватити сваку информацију.

Записала Наталиjа Горошкова