Митрополит Антоније (Паканич) испричао је о покојном Предстојатељу УПЦ.

Током година које су прошле од смрти Његовог Блаженства Владимира, имали смо прилику да проценимо доба његовог вођства.

Понекад се чују прекоре на рачун почившег, кажу, зашто није подржао овај или онај политички правац, овај или онај покрет, није реаговао на овај или онај начин. Али ови прекори, по правилу, долазе од радикала из различитих политичких табора. Наиме, радикализам је био потпуно стран митрополиту Владимиру. И ови прекори у извесном смислу потврђују да jе био у праву. На крају крајева, Његово Блаженство Владимир је водио црквени брод средњим током, «царским путем», о коjом говори Свето Писмо, не одступајући ни удесно ни улево, не подлежући пред искушењем тренутне агенде за задовољство променљивој гомили.

Али вероватно најважнији квалитет Његовог Блаженства Владимира била је љубав према ближњем, миран дух и стваралаштво. Преминули Предстоjатељ, као нико други, могао је да уједини људе различитих погледа и карактера у пословима за добро Цркве. Па чак и ако је неко почео да греши, Његово Блаженство Владимир је са истински анђеоским стрпљењем покушавао да упути оне који су посрнули, дајући им увек нову прилику. Његово Блаженство је могло да се односи према свима подједнако, укључујући и оне који су имали другачије гледиште. И, што није изненађујуће, чак су га и његови непријатељи поштовали.

Љубав, стрпљење за друге, миротворство и непоколебљиво стајање у вери заоставштина је коју нам је покојни Митрполит Владимир оставио.А ако пажљиво сагледамо пут којим је Украјинска Православна Црква кренула са њим и у ком правцу сада иде, онда ћемо са свом јасноћом видети да Црква сада наставља да следи управо онај средњи царски пут, на који нам је указао покојни Предстоjатељ. И посебно је драго што наследник митрополита Владимира, Његово Блаженство митрополит Онуфрије, поседује исте особине. То значи да ће Украјинска Православна Црква наставити своју мисију, упркос свим прогонима, проблемима и потешкоћама.