«Не знам скоро ни једног да се није исцелио», каже отац Стефан, игуман манастира.

Црне коке шетају испред велике српске светиње на Косову и Метохији. Њих су братству Зочишта поклонили косовски Албанци који се моле за исцељење у манастиру који су ОВК терористи спржили у септембру 1999.

Манастир Зочиште, велику српску светињу између две енклаве на Косову и Метохији, Ораховца и Велике Хоче, посећују бројни ходочасници, а специфичан је по томе што се у њему моле и косовски Албанци. Долазили су чак и на згариште манастира који је минирала терористичка ОВК - да их излече Свети врачеви Козма и Дамјан.

«Дођу болесни или доведу дете. Албанци неретко траже и да им се прочита молитва, али то није могуће, јер нису крштени, углавном су муслимани. Ако инсистирају да се чита, гледамо да изађемо у сусрет, читамо псалтире док леже испод моштију Светих Козме и Дамјана. Верујете, не знам скоро ни једног да се није исцелио», каже отац Стефан, игуман манастира Зоћиште.

Игуман додаје да поред Срба, у Зочиште традиционално долазе и Албнци. Долазе да се лече, а братија их радо прима, као све људе добре воље. Отац Стефан истиче да Албанци ову светињу поштују као место исцељења, једнако као православни.

«Долазе по потреби, када болују од оних болести које лекари не могу да излече традиционалном медицином. Иначе, сви код нас долазе кад су земаљски лекари немоћни...Занимљиво је да деца која не говоре, сва после читања молитве или лежања испод, у зависности да ли су крштена или су муслимани, проговоре... Бездетни родитељи добију децу. И од других болести се излече. Радосно је кад после дођу и кажу, дете је проговорило. Неки дођу одмах, неки касније, неки поруче по некоме», каже он.

Отац Стефан додаје да мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана, које се чувају у цркви, лече све болести, и душевна и телесна обољења. Албанци врло често говоре српски, а ако то није случај, поведу неког старијег ко зна наш језик.

«Ти људи су јако послушни, обично им кажемо да легну на простирку испод моштију. Традиција је да сви који дођу легну испод моштију, сад мало краће у ово време короне, да се не направе велике гужве, јер не долазе појединачно, најчешће породице, доведу дете или једна породица доведе другу. Раније је обичај био да леже двадесетак минута, треба да придремају. Ако се заспи испод моштију, то је добар знак. Ко заспи одмах, обично не мора да долази два, три пута», објашњава отац Стефан.

Отац Стефан истиче да братија, наравно, не тражи да они који дођу по лек Светих Козме и Дамјана било шта плате, али сви који дођу оставе по неки прилог. Албанци су по томе специфични, често доносе живе кокошке.

«Не знам зашто баш црне кокошке, никад их нисмо питали зашто баш црне, то је нешто њихово. Углавном су такве, ретко ко донесе жуту или неке друге боје. Делили смо их народу, пошто ми не једемо месо, па смо онда почели у последње три, четири године да чувамо те коке. Имамо јаја од њих, не хранимо их концентратом, него травом и пшеницом», – прича игуман овог манастира у Метохији.

Додаје да посетиоци некад спусте, како каже, неки евро у кутију са прилозима, некад и више, има и оних који раде у иностранству, неко купи свеће и тако остави прилог. Један Албанац, када му је ћерка исцељена, даривао је петнаест садница туја.

Манастир Зочиште саграђен је у 14. веку, у време владавине Немањића, на остацима старе византијске светиње. Први писани помен манастира је у Повељи Стефана Дечанског из 1327. године. Српско становништво Зочишта и манастир Светих Врача, у септембру 1999. године, доживели су страшан погром албанских терориста, манастирски комплекс и црква су разорени експлозивом, уништено је православно гробље и српске куће. За обнову цркве коју је минирала ОВК, коришћен је камен старог храма, па је нова црква скоро идентична порушеној. Свете мошти Козме и Дамјана тада су враћене у цркву са места где су евакуисане, из Сопоћана.

Манастир Зочиште има статус непокретног културног добра Републике Србије.

На основу чланака Сенке Милош,
Sputniknews