Митрополит Антоније (Паканич) о томе како се борити против раскола.

Питају ме: верника Украjинске Православне Цркве је десет или чак сто пута више него расколника. Зашто не можемо да вратимо храмове које су отете?

Заправо, ако узмемо у обзир укупну снагу наше Цркве, могли бисмо брзо да вратимо сву одузету имовину себи.

Али коју цену би требало платити за решавање овог проблема? Колико би било суза и крви.

Постоје људи који због својих убеђења нису дошли у прави храм Божији. Да, греше. Али они нису наши непријатељи.

Они који нас не разумеју нису нам непријатељи. Они су, као и ми, држављани наше земље. И Господ очекује њихову опомену и повратак.

Црква чува душу сваког човека, али пре свега морамо да штитимо оне људе који су чланови наше Цркве.

Јеванђеље и искуство живота Цркве показују да само љубав може коренито променити човека.

Ниједна спољна сила, без обзира на то чиме је условљена, није у стању да човека учини милосрдним, стрпљивим и пуним љубави. Човек постаје верник само када осети Божиjу љубав, која се испољава најчешће кроз људе.

Поред тога, историја показује да је привремени пораз увек јемство велике победе.

Подсетимо се стања у друштву након Октобарског државног удара 1917. године. Тада је мала група људи дошла на власт. Чини се да није већини било тежко да се окупи и све ово уништи.

Али Божиjим Промислом је за Цркву била припремљена другачија судбина. Да, био је то врло ужасан период пустошења и смрти, издаје и затвора. Али ово је на краjу постало јемство, семе истинског препорода Цркве Христове.

Снага Цркве ниjе у томе, да је код нас све сликовито, у сјају злата, а ми се показујемо на телевизији. Црква jе jака, када се спасавамо, када водимо унутрашњу борбу са собом. Тек тада Дух Божији обитава у нама и ми постајемо прави храм Божији, који нико не може да уништи. Нико то не може одузети.

Свети апостол Павле пише: «Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем» (Рим 8:39).

То је оно што се мора постићи, то мора да се пожели, и треба учинити све да храм наше душе буде чист, испуњен благодаћу Духа Божијег.

Записала Наталиjа Горошкова