Црква је виша, шира и дубља од било које тренутне политичке акције, сигуран је митрополит Антониjе (Паканич).

Када се у држави дешавају немири и неред, разни активисти често оптужују Цркву да не подржава протестне акције.

Али мора да се разуме да је Црква виша, шира и дубља од било које тренутне политичке акције. По правилу, деца Цркве су међу свима — и на једној и на другој страни барикада. Стога, Црква иде на барикаде само зато да би стала између супротстављених страна и позвала на мир.

Једна од главних функција Цркве је миротворство, јер ако Црква позове на барикаде, то је сигуран знак да то више није Црква, већ политичка организација у црквеним одевинама.

Када човек учествује у конфронтацији, посебно у гомили, често се радикализује, губи способност трезвеног и разумног расуђивања, демонизира оне са друге стране. И ево већ једног корака до крвопролића. Црква у томе не може да учествуjе, само особа заокупљена страшћу борбе може да оптужуjе је за «неактивност» и «равнодушност». А страст је већ грех. Грех, јер засљепљује, искривљава стварност, ствара мржњу.

Наравно, морате бити реалиста — веома је тешко отрезнити особу засљепљену мржњом. Али, бар вреди покушати. Подсетити човека да је хришћанин, да није део гомиле, да је Божји син по милости, коjи свакодневно се обраћа Богу молитвом «Оче наш», и да на крају ове молитве постоје речи: «...и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим».

Миран протест у оквиру закона против сваке неправде, наравно, није грех. Али где се појављује мржња, где се појављује агресија, усмерена у једном или другом смеру, где су отворени напади, то више није хришћанство, без обзира под којим племенитим паролама се све то радило.
Будимо трезнији у односу према себи и толерантнији једни према другима и подсећајмо се јединог што је потребно — спасења наших душа, а све остало, према речима Светог Писма ће да следи.