Принудно уплитање у „ПЦУ“ је противуставно и противзаконито, напомињу из Запорошке епархије УПЦ.

Канонско устројство Цркве не може се преобразити да би се угодило пролазним околностима. Неприхватљиво је мешање у живот Цркве, посебно споља, од људи који ништа не разумеју у духовној сфери. Ово се наводи у одговору свештенства и парохијана Запорошке епархије Украјинске православне цркве на позив посланика Запорошке градске локалне заједнице „да предузму неопходне мере за промену канонског статуса цркве и повлачење из Московске патријаршије“.

У саопштењу се у целости наводи:

Ми, свештенство и парохијани, верна чеда Запорошке епархије Украјинске православне цркве, прочитавши нацрт одлуке и апел на нас посланикâ Градског савета Запорожја, сматрамо потребним да нагласимо да не видимо смисао у наша правдања или објашњавања очигледних ствари.

Наша савест пред Богом и људима је чиста.

И даље ћемо у доброј вери служити Богу и људима, трудити се, помагати људима у невољи и молити се за свој народ и нашу отаџбину. Убеђени смо да је ово највиша пројава патриотизма. За разлику од популистичких корака, којима се најчешће прикривају проневере буџетских средстава, корупција и афере.

Сваки од посланика има прилику да објективно процени ситуацију. Да бисте то учинили, можете присуствовати нашим службама и слушати шта се говори на проповедима. Или учествовати у добротворним пројектима које проводи Епархија за подршку нашим суграђанима, посебно онима који су страдали у сукобу.

Међутим, спољно мешање у канонски живот наше Цркве сматрамо неприхватљивим. На крају крајева, не говорите, на пример, специјалистима нуклеарне електране како да управљају њоме, јер то може довести до трагичних и страшних последица. Слична теза важи и за духовну сферу у којој се ништа не разуме.

Ви, као изабрани представници народа, требало би да имате знања из области јавне управе, али пошто наше просветне установе не предају богословске дисциплине, шира јавност не разуме добро питања канонског устројства Цркве. Зато данас слушамо тако бизарне изјаве као што је, на пример, „имамо признату Цркву, која је ... једина канонска правна наследница Кијевске митрополије“.

Промена канонског устројства Цркве није исто што и промена места рада или пребивалишта. Канонско устројство Цркве се изграђује хиљадама година и не може се преокренути у корист пролазних околности садашњости, које су, штавише, углавном неосноване, популистичке и емотивне природе.

Кијевска архиепископија сада постоји и на њеном челу је Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и не треба јој никакав правни наследник, јер може да обавља своје дужности и остварује своја права.

Осим тога, код нас, по Уставу, „ниједна вера не може бити призната од државе као обавезна“. Ако живимо у правној држави (за шта морате да гарантујете и ви, посланици локалне власти), онда је принудно уплитање верника у редове новоформиране верске организације „ПЦУ“ противуставно и противзаконито.

Такође треба имати на уму да члан 9 Европске конвенције о људским правима предвиђа право на слободу мисли, савести и вероисповести. Ово право обухвата, посебно, слободу исповедања вере или уверења током богослужења, подучавања, обављања и посматрања верских обичаја и свештенорадњи, како појединачно тако и заједно са другима, како јавно, тако и приватно.

Ако подржавате став да је место Украјине међу земљама ЕУ, онда као посланици и државници треба да проводите у живот фундаменталне принципе Европске уније, пре свега, горе поменути принцип права на слободу савести, а и у домаћем животу.

Штавише, није дозвољено да одрживост било које земље доприноси кршењу њеног Устава и закона. И ви, као представници власти, увек треба да запамтите ово. И будите истински патриоти, а не популисти који иду путем безакоња и злоупотребе основних права својих суграђана.

Свештенство и верни народ Запорошке епархије такође су се у марту обратили патријарху цариградском Вартоломеју у вези са његовом улогом у садашњем сукобу преласком на страну расколника. А прошлог месеца Његово Високопреосвештенство митрополит запорошки Лука писао је о томе како се држава баца камењем у лице Богородице.

Превод на српски — Сања Симић де Граф