Митрополит Антоније (Паканич) о мудром учењу светог старца Амвросија Оптинског.

Занимљиво је читати писма и дневнике познатих људи, које су они оставили и сачували за потомство. Омогућавају вам да ступите у контакт са унутрашњим светом друге особе, задубите се у његове мисли, утоните у размишљања, сумњате и размишљате с њим, постајући донекле учесник у удаљеним догађајима.

Прочитао сам доста писама и дневника писаца, теолога, праведника и светаца, али ниједно писмо на мене није оставило такав утисак као писма светог Амвросија Оптинског. Странице писама откривају слику невероватног човека, скромног и милосрдног, који жури да помогне свима којима је потребна његова реч. Жива реч светог подвижника, упутства и очински савети садржани су у бројним писмима мирjанима и монаштву.

Број одговора и њихов опсег је запањујући – од свакодневних и ситних до високо духовних. Светитељ се могао понизно спустити на ниво онога ко пита, помажући у решавању једноставних, сујетних задатака, и кротко се уздизао у својим судовима (ако је потребно) до висина несхватљивих за људско разумевање. Сваком је давао потребно: једноставне истине – обичним људима, врло интелигентне разговоре – жеднима.

Једно од његових писама мирjанима садржи и једноставност и највећу дубину. Писмо се зове «Како угледати на Бога».

Светитељ на почетку писма наводи речи апостола Павла: «Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца» (Еф. 5: 1), затим – три јеванђелске заповести, испуњавајући које хришћанин учи да опонаша Бога и тако се спасава.

«Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив...»; «обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима» (Лк. 6:36; Мф. 5:45).

Ова заповест, према речи преподобног Амвросија, каже да је човек дужан да буде саосећајан и милостив према свима, не делећи људе на достојне и недостојне. Такође би требало да буде снисходљив према недостацима и греховима других, да опрашта, а не да се замера, шта год да се деси.

Хришћанин треба да има строге захтеве пре свега од себе.

Ове речи апостола Петра преподобни назива другом спасоносном заповешћу: «Као послушна деца, не прилагођавајте се некадашњим похотамакоје су биле у вашем незнању, већ, следећи пример Светог који вас је позвао, будите свети у свим својим поступцима. Јер је писано: «Будите свети, јер сам ја свет» (1 Пет. 1:14-16).

Овде светац наглашава да човек треба да одржи целомудреност и чистоту не само у односу на блуд, већ и у односу на друге страсти, «јер завист, мржња и злопамћење такође чине нечистоћу душе».

«Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески» (Мф. 5:48).

Старац Амбросије унео је кључ спасења у трећу заповест. Заповест о понизности. Без понизности нема спасења. Савршенство је круна понизности.

Хришћанско савршенство, према речи светог Исака Сирина, састоји се у дубини понизности.

Бог је фарисеја одбацио због уздизања над другима, иако фарисеј није био подложан пороку, како је сведочио о себи.

Стога се треба сећати речи Господњих: «…кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити» (Лк. 17:10).

На крају писма преподобни Амвросије каже да заповести Божије немају дна, дубоке су и до краја несхватљиве: «Без обзира колико је неко од хришћана чврст и тачан у извршавању својих хришћанских дужности, ово његово испуњење и духовно дело, према речи светих оца, може се упоредити само са малом крстионицом или најмањим језером; док заповести Божије су попут великог мора, баш као што каже свети пророк Давид: «али је заповест Твоја веома широка» (Пс. 118:96). Пред овом ширином су велики светитељи нехотично осећали понизност, називајући се земљом и пепелом и сматрајући се горима од било ког створења. Или, како је то рекао најмудрији од апостола, свети Павле: «Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу. Који смо год дакле савршени овако да мислимо» (Флп. 3:13-15).

Свако ће наћи одговоре на своја питања у светитељевим писмима. А они који се труде да опонашају Бога, требало би да послушају мудре савете преподобног Амвросија Оптинског, изнете у старчевом понизном дописивању са светом страдања и боготражљивим срцима.

Записала jе Наталиjа Горошкова