Трећи псалам је невероватна прича о преображају душе, њеном буђењу. Садржи читав спектар осећања псалмопевца: од снажног узбуђења, очаја до потпуног смирења.

Псалм је написао цар Давид у најтежем периоду свог живота - током бега од Авесалома. Читава трагедија ситуације је у томе што је Авесалом био сопствени син краља Давида и предводио је побуну против свог оца, желећи да силом заузме престо. Син је постао прогонитељ и вођа непријатеља свог оца.

«Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме. Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога».

Каква jе горчина у Давидовим речима, тужна мука прожима несрећног родитеља. Он је буквално на ивици очаја. Душа је растргана од бола, разочарања и немоћи: сопствени син је планирао да га убије. Цар не налази место и утеху ни међу људима ни у потпуној самоћи.

Само помисао на Бога враћа га у живот. Псалмопевац се сећа Господа и пада у својој беди пред његове ноге.

Овако долази до спасоносног просветљења:

«Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје».

Ови стихови нас, према речи светог Атанасија Великог, уче да у свим тешким околностима не смемо прибегавати никоме другом него Богу.

Без обзира колико тешке околности нашег живота биле, не треба очајавати. Очај је знак да је човек заборавио на Бога, отишао од Њега.

Господ је наше уточиште у свим недаћама, заштита у свакодневним олујама и недаћама, Светлост у свакој тами. Немамо друге помоћи осим Свемогућег Бога.

«Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме»

И сада видимо тријумф вере, гозбу истине и љубави. Страх је сломљен, Божја светлост је засијала у срцу и растерала сву таму.

«Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима. Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!»

Вера у нашег Господа Исуса Христа је победа живота над смрћу. Кроз страх, бол и муку до највеће сласти и врха - Божје истине.

Љубав стечена у болном преображају душе чини нас непобедивима. Божја мудрост обитава у срцу које воли Господа, постаје звезда водиља и помаже у доношењу исправних одлука у било којој животној ситуацији. Он милостиво благосиља и теши својим Духом срце окренуто Свевишњем. А Божји благослов је милост милости, највећа награда, нама послана благодат.

Записала Наталиjа Горошкова