Управник послова УПЦ позвао је да се моли за невине жртве.

Парастос погинулим у Бабином Јару током Великог отаџбинског рата обављен је на територији Националног историјског и меморијалног комплекса 27. септембра 2021. године. Управник послова Украјинске православне цркве митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич) началствовао jе богослужењем поводом 80 година од  почетка масовног масакра у кланцу на западном предграђу украјинског главног града,  преноси  Информативни центар УПЦ.

Помен за преминуле служен је код поклоног крста у Бабином Јару, који се налази поред храма Украјинске православне цркве у част иконе Богоматере "Свих жалосних радост". На крају службе положено је цвеће.

„Ових дана навршава се 80 година од када је ово место постало познато као место погубљења људи на етничкој и другој основи. Наша света дужност је да се молимо да Господ опрости све грехе оних људи који су се овде затекли. Знамо да је крајем септембра стрељано око 100 хиљада људи, укључујући ратне заробљенике, Кијевљане и 35 хиљада Јевреја“, рекао је митрополит Антоније.

Како је владика нагласио, лишавањем живота људи који не одговарају нечијим политичким, друштвеним или националним предрасудама, човек губи слику и прилику Божју.

„Ово је страшна страница у историји човечанства, нико не сме да убија људе. На сваку особу морамо гледати као на слику и прилику Божју, без обзира на то у шта верује, које је боје његова кожа, политичке склоности, друштвени статус. Чак и ако нам се нешто не свиђа, морамо бити стрпљиви са људима. Догађаји попут рата чине животињу од човека. Када требате постићи неки свој, агресивни циљ, они убијају, упркос свему, хиљаде људи“, рекао је митрополит Антоније.

Настоjатељ цркве иконе Богородице „Свих жалосних  радост“ протојереј Сергиј Темник, говорио је о подвигу архимандрита Александра (Вишњакова), који је спасао Јевреје од погубљења и брутално убијен у Бабином Јару.

„Недалеко од овог места, Александар (Вишњаков) је окрутно убијен. Позван је у Гестапо под оптужбом за активности против нациста и добио је три дана да се предомисли. Док је био у тамницама Гестапа, осудио је полицајце и позвао на покајање. А онда је доведен на ово место, поливен бензином, запаљен, разапет на крсту бодљикавом жицом и бачен у кланац. Овај човек је крстио многе Јевреје, дао им потврде да су крштени, да нису Јудеји и спасио хиљаде људи. Био је веома храбар човек. Својим примером показао је да не можете издати своју Отаџбину“, рекао је протојереј Сергије.

Свештеник је приметио да страшна историја масовних егзекуција подсећа савремене генерације на то колико је важно очувати мир: у срцу, у друштву и у земљи.

„Сада постоје многе поделе у Цркви и у друштву. Ово је страшан подсетник да ценимо мирно небо и свој живот... Господ подсећа нашу генерацију да је прошло 80 година, али људи, нажалост, не доносе праве закључке. Ово су дани туге, страшне туге, коју морамо да памтимо“, рекао је протојереј Сергиј Темник.

Митрополит Антоније позвао је на молитву за све оне који су погинули током рата и подсетио да би страшни догађаји у Бабином Јару требало да постану поука за будуће генерације, „да никаква идеологија не би могла да изазове мржњу, сукобе и страшне ратове“.

„Наша света дужност као верника је пре свега молитва. То је оно што је потребно свакој особи која живи, а посебно онима који су умрли... Позивам наше сународнике ових дана да се моле за душе оних људи који су невино убијени“, рекао је митрополит Антоније.

Бабин Јар је кланац на северозападној периферији Кијева. 29. септембра 1941. године, за време нацистичке окупације, овде су почела масовна погубљења Јевреја, затим Украјинаца, Руса, Цигана, углавном стараца, жена и деце. До октобра 1943. године ратни заробљеници, цивили, као и православни свештеници, који су одбијали да се моле за здравље фирера у црквама и који су пружали уточиште Јеврејима, били су овде убиjени. Према различитим изворима, укупан број убијених у Бабином Јару креће се од 70 до 200 хиљада људи.