Наjважниjе је да имамо Евхаристију – нешто око чега се спасавамо, што даје утеху и у време туге, поручио је владика.

Митрополит черкаски и канивски Теодосије посетио је град Корсун-Шевченковски, Черкаска област, да подржи верску заједницу у част Спаса Нерукотвореног, чији су храм насилно заузели представници „Православне цркве Украјине”.

Митрополит је крај ограде оскрнављене светиње позвао вернике да се не љуте на народ који их је протерао из цркве, и да их не мешају са оном злом силом која настоји да уништи Цркву Христову на тлу Украјине.

Митрополит Теодосије је изразио уверење да ће време искушења проћи, а сада је главно да се молимо и наставимо да савршавамо Евхаристију, којом се хришћани спасавају, преображавају и добијају утеху и у време туге.

Наводимо фрагмент обраћања епархијског архијереjа Черкаске епархије Украјинске православне цркве парохијанима и старешини храма — протојереју Јовану Налапку.

„Браћа и сестре! Дошли смо до тренутка када треба мало да се стрпимо. Није свака генерација у прилици да преузме мали исповедни подвиг, али вама и мени је таква прилика од Бога дата. Стога, морате бити мало трпељиви.

Шта је најважније запамтити? Немојте се љутити на оне људе преко чијих рук делује зла сила. Нема потребе да се љутите на ове војнике који су заузели [храм], на полицију која је била неактивна, чак ни на представнике „ПЦУ“ који све ово организују. То су исти људи. Имају и децу, имају и родитеље. Да, неки од њих намерно служе злим силама, неки су преварени, али то су све људи који ће морати да одговарају Богу и не треба их доживљавати као личне непријатеље. Зашто? Зато што је Господ рекао морамо се молити за личне непријатеље и благосиљати их. Нема потребе да се љутите.

У исто време, не треба мешати ове људе са злом силом, јер су сада само оружје оне зле силе која одузима наше цркве, руши православне цркве и која ће, ако Господ дозволи да остане још неко време на нашој земљи, уништити нашу Цркву, помешаће је са прашином и не оставити камен на камену.

Непријатељи смо зле силе само зато што исповедамо Христа, само зато што смо овде Његова Црква, само зато што се Света Тајна Тела и Крви Христове савршава у нашој Цркви. И зато смо за злу силу непријатељи. Дакле, не треба мешати ове конкретне људе, несрећне извођаче рада, са злом силом која покушава да нас уништи. Не морате да се молите за њу, не морате да имате посла са овом злом силом и не морате да јој помажете.

Нажалост, не разумеју сви ово. Стати на страну ове зле силе која уништава нашу Цркву значи да или немате савести или мозга.

Немојте да се дружите са оним људима  који се боре против наше Цркве. Треба да се молимо: „Господе, видиш да је наш мирни, тихи врт живота уништен. Уништавају нас. Господе, прекини ово, стави тачку на ово време. Господе, одведи их негде одакле су дошли.” Али сваког појединаца, коjи је оруђе у рукама демона, не судите и не љутите се на њега.

Ово су јадни људи. Мораће да одговарају за оно што раде. Где? Ако Бог да, овде на земљи, пред собом, пред законом. Ако се то не догоди, онда ће морати да одговарају Богу – а то је најгоре. Ово је најгора ствар.

А ви, браћо и сестре, издржите! Главна ствар коју имамо јесте Евхаристија. То је оно око чега се спасавамо, оно што нас не само преображава, већ нам даје утеху и у временима туге. И не могу нам узети ову Евхаристију. Да, узели су нам храм. Оно што је остало у храму – нека остане у храму. Одлазимо са Евхаристиjом у друге цркве за сада, у наше станове, у наше куће – богослужење ће бити обављено и Литургија ће трајати докле год ви и ја имамо ову прилику. Увек ћемо имати прилику.

Оче Јоване, почели сте од нуле – а сада се враћамо на нулу. Али најважније је да је Евхаристија са нама, што значи да је спасење са нама. А цркве смо напустили, верујем, привремено. Господ, допустивши да мало пострадамо за Његово име да бисмо касније примили венац на Небу, завршиће овај пут. Вратићемо се у наше цркве.“