Вести

Управитељ администрациjе УПЦ, митрополит Антоније (Паканич), у интервјуу за Vesti.ua, говорио је о вероватној одлуци Цариграда да забрани епископију УПЦ и доласку васељенског патријарха Вартоломеја на Дан независности Украjине.

— Крајем новембра, Синод Кипарске цркве признао је ПЦУ. Какве ће бити последице такве одлуке?

— На несрећу, ова Црква је дошла на ивицу литице. Хвала Богу што је било храбрих и чврстих епископа који нису пристали на компромис са својом савешћу. Разумем да су у тешкој ситуацији. С једне стране, они морају да остану верни Богу, а са друге да спрече унутрашњи раскол у кипарској цркви. Због тога су одлучили да се спусте према одлуци кипарског архиепископа да помене лидера ПЦУ. Али да истовремено не учествују у службама са расколницима и онима који су признали овај раскол.

Као што видимо, архиепископ Хризостом и његове присталице нису били задовољни овом компромисном одлуком. Они одбацују право дотичних епископа да инцидент сматрају утицајним на питања вере. Штавише, чак су и изражене претње да ће их лишити чина. Чини ми се да ако ситуација настави да ескалира, а јерарсима који желе да остану верни Православљу насилно ће бити наметнуто признање раскола, онда би и кипарска Црква могла сама да урони у унутрашњи раскол.

— Недавно сте рекли да свеправославно јединство «више не постоји». Да ли заиста мислите тако?

— Да, нажалост, јединство као непроменљива чињеница више не постоји. Сада се пред нашим очима ствара непотпуна и штетна копија светског православља. У овом паралелном систему све је искривљено и изопачено. Конкретно, легализација расколника, саслужење са особама које немају важећу хиротонију, гажење саборног формата црквене власти сматрају се нормалним стварима. Због тога је неопходно говорити о кризи која се дешава у светском православљу као о некој врсти конфронтације између «грчког» и «словенског» света. Или битка за административне црквене границе.

Све је много сложеније и оштрије. Заправо се дешава велики раскол који погађа све више и више Помесних цркава. Због тога се суштина тренутне кризе може свести на борбу оних који желе да створе своју верзију Православља која је погодна и у складу са њиховим властитим интересима и оних који желе да остану верни Православљу.

— Владимир Зеленски позвао је патријарха Вартоломеја да посети Украјини. Како ће УПЦ реаговати на ову посету?

Наша позиција је једноставна. Против смо посете патријарха Вартоломеја Кијеву. То нарочито диктирају разматрања о одржавању јавне стабилности и мира. За никога није тајна да је одлука поглавара Фанара да се умеша у украјинске црквене послове постала подстицај за масовно одузимање цркава УПЦ. Дакле, патријарх Вартоломеј дефакто сноси личну одговорност за отимање, насиље и друге незаконите радње које су спроводиле и спроводе присталице «ПЦУ» над верницима УПЦ.

С тим у вези, треба се плашити да ће посета цариградског патријарха Украјини изазвати нову рунду притисака и сукоба на верској основи. На крају, присталице «ПЦУ» и њихови лобисти у владним структурама могу одлучити да је ова посета сигнал подршке званичног Кијева фанарском курсу у односу на црквену сферу Украјине.

— Повезујете ли ово са новим запленама цркава у западној Украјини?

— Наравно, ови страхови су основани. Недавни инцидент са покушајем заузимања цркве УПЦ у селу Михалча (Черновицка област), када су присталице «ПЦУ» претукли наше вернике и чекићем избили врата цркве, догодио се паралелно са посетом митрополита Галског Емануила Кијеву ради отварања цркве Светог Андреја. Неки стручњаци су директно повезали ова два догађаја и приметили да је успех напада на цркву у Буковини требао да демонстрира страном госту и, уопште, широкој публици, наводно расположење обичних људи за даљи пренос заједница из УПЦ у «ПЦУ». А ако не говоримо само о манипулацијама, већ о стварности, онда је, према мишљењу стручњака, заузимање нашег храма у селу Михалча требало да створи терен за социјално стање које ће се поколебати следеће године и изазвати нови талас рације против УПЦ.

Због тога посету патријарха Вартоломеја Кијеву сматрамо не само безразложном, већ и опасном.

Разговарао Тарас Козуб