Отварају се двери покајања, почиње благодатно време Великог поста. Време поста је посебно и захтева посебан труд.

Једно од значења речи „пост” је дежурство. И током Великог поста ћемо посебно дежурати – ћемо бити на стражи својих душа. Почећемо да је строже посматрамо, пратићемо кретање мисли, емоција и даћемо им искрену процену.

Такође, пост је одлично време за тренирање воље – кроз уздржавање у храни и информацијама. Наше душе су рањене великим делом вести које конзумирамо. Одбијање њих није ништа мање важно од одбијања мрсне хране.

Не заборавимо да смо ми ти којима су сви ти тренинзи и вежбе потребни, Бог од њих нема користи. Он је савршен и самодовољан. Дакле, пост „због формалности“, као и молитве са истим приступом, су бесмислени, то је губљење времена и труда.

Важно је да се фокусирате на сопствене грехе, а не да завирујете у туђе грехе, не да испитујете речи и дела других људи под микроскопом. Одговараћемо пред Господом само за себе.

Велики пост је плодно време за чишћење душе од зла. Да бисте то урадили, важно је не правити компромисе са злом. Трагање за компромисом са злом, такозвана толеранција, карактеристична је одлика нашег времена. И лако је пасти под опште расположење које влада у друштву. Нестаје директност исповедања вере, почиње правдање зла и свог пада, јача вештина одступања од истине, развија се толеранција према греху... Све су то лоши симптоми који доводе до тешког духовног стања, понекад неизлечивог.

Господ Бог је савршена доброта, безусловна чистота, безгранична мудрост. Као што видимо, Он је бескомпромисан и непроменљив, у Његовом Имену и Својствима нема нејасних ознака, постоји одређена и недвосмислена дефиниција. У питањима вере, ми, опонашајући Христа, морамо бити прецизни и недвосмислени.

Такође, време Великог поста нам је дато да се припремимо за сусрет са Христом – Богом Живим, Распетим и Васкрслим.

А богослужења Великог поста нам помажу да се правилно припремимо за овај Догађај.

Свети Јован Шангајски је овако писао о светим данима Великог поста: „Да бисте се духовно уздигли, пре свега треба да се ослободите бремена греха. Уклања се од нас покајањем под неизоставним условом да сами из себе избацимо свако непријатељство и опростимо свима које сматрамо кривима за нас. Очишћени и од Бога опроштени, тада срећемо Светло Васкрсење Христово.”

Човек је призван да живи вечно, а Црква нас у ове посебне дане подсећа да, поред земаљског посла, постоји и живот вечни. Цркву је Христос створио на земљи ради тога, да би водила људе са земље на Небо.