Пост је сећање на Спаситељев крстни пут. И што се више приближавамо Страсној седмици, то се више сећамо шта је тачно Христос претрпео ради нашег спасења.

МеђутимСтрадање Христово на крсту није само неки догађај из далеке прошлости, иако важан. То се директно тиче сваког хришћанина.

У Јеванђељу по Јовану налазе се важне Исусове речи упућене не само апостолима, већ и хришћанима свих времена: «Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас.Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.Који мрзи мене и Оца мојега мрзи.Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега.Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном» (Jов15,18–27).

Ово је посебно важно сада, када наша Црква доживљава најтежи притисак од безбожне атеистичке власти XX века, када епископ, свештеник или мирјанин може бити оклеветан, пребијен или ухапшен, када се нико од верника не осећа безбедним.

„Није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити” – то значи да ће свако од нас имати своју малу голготу у животу, у овом или оном облику, у складу са својим снагама.

Па ипаково не треба да нас плаши, управо супротно: велика је милост Божија да страдамо са Христом, да поделимо Његово бреме Крста, укључимо се бар мало у Његову муку.

То би требало да нас ојача на свим нашим путевима: нисмо сами у својој патњи, у угњетавању, у прогону. Ми смо са Христом. Главно је да не будемо малодушни, да не одбацимо овај подвиг – и тада ћемо моћи достојно да стижемо до Светлог Васкрсења Христовог.

Забележила Наталиjа Горошкова