Митрополит Антоније (Паканич): Колико предалеко се може отићи у мисионарском раду

Мисионарски рад је доста противречно подручје деловања

С једне стране, сам Господ је заповедио нама хришћанима: «Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа» (Мф. 28:19). С друге стране, мисију неки доживљавају не као ширење Христовог учења, већ као рекламу или пропаганду.

Заиста, у западном хришћанству можемо видети варијанте мисионарског рада за које се чини да су се већ одавно удаљиле од првобитних хришћанских циљева. Jер, ако вам је стало само да привучете људе у цркву, а не размишљате о томе како да их приведете Христу, онда ће сви добри циљеви отићи у прах и пепео. Али шта видимо?

Чим не покушавају да намаме људе у цркве на Западу: овде су концерти, модне ревије, па чак и пивски барови... Некима је ово прилика да још једном разговарају о «безбожном Западу», али хајде искрено погледајмо: јесмо ли далеко отишли од тога?

Размотрите, на пример, мисионарски рад на Интернету. Веома је тешко учинити проповед занимљивом младим људима без претјеривања. И не може сваки мисионар то да поднесе.

Живимо у ери када број прегледа, лајкова и коментара многима постаје готово сам себи сврха. А црквени блогери су такође подложни овој моди. Неко, на пример, покушава да «проповеда» на најчуднијим местима. Узмите, благо речено, контроверзну друштвену мрежу попут «ТикТок-а». Суштина ове мреже је да корисник, без оптерећења свог мозга, непрестано листа и гледа кратке забавне видео записе. Временом мозак корисника углавном престаје да реагује на било који садржај који траје више од једног минута. Ако вас овај видео и натера на размишљање, онда нема времена за то — одмах започиње још једна «шала». И овде неки свештеници покушавају да изађу с беседом...

Наравно, у «ТикТок-у» можете лако стећи милионе прегледа, али морате схватити да ти прегледи неће помоћи да се ико укључи, а неки свештеник ће у најбољем случају са својим видео записом постати још један «мем» на који ће они реаговати као ово: «Види какав забавни поп». Али не више. И ово је врло тужно.

Не бисмо смели, под изговором «мисионарског рада», постати кловн међу незрелим ученицима. Не бисмо требали замењивати за бакрењак злато које смо добили од Христа преко апостола и многих генерација наших хришћанских предака.

Сваки савремени мисионар треба непрестано да се пита: колико адекватно, корисно и неопходно то што радим. Или је можда сврха моје активности стицање тренутне популарности?

Записала Наталиа Горошкова

Теги

Социальные комментарии Cackle