Управитель администрациjе УПЦ о значају предстојећег састанка Светог синода Кипарске Православне Цркве.

Блажени Августин: «Верујемо у свету, саборну Цркву. Међутим, јеретици и расколници такође називају своје заједнице црквама. Међутим, јеретици, лажно мислећи о Богу, изопачавају саму веру, а расколници безаконим раздорима одступају од братске љубави, иако верују у исто што и ми. Зато ни јеретици ни расколници не припадају васељенској Цркви која љуби Бога».

23. новембра 2020. године одржаће се састанак Светог Синода Кипарске Православне Цркве.

Одржаће се у сенци крајње негативних и тужних догађаја. Пре свега, ради се о прихватању једностране одлуке Архиепископа Кипарског Хризостомоса да помене поглавара такозване «Православне Украjинске Цркве» у диптисима Православних Предстојатеља.

Овај неовлашћени корак, који је предузет без сагласности чланова Светог Синода, не само да је дефакто раздвојио Кипарску Православну Цркву. Такође је довео до немогућности вршења молитвеног и евхаристијског општења наше Цркве са Архиепископом Кипарским.

Узимајући ово у обзир, видимо да се значај резултата поменутог састанка, као и општи резултати решавања проблема проузрокованог поступцима првојерарха Кипарске Цркве вишеструко уовећавају. Јер се тренутно, у оквиру одговарајуће дискусије, решавају два основна питања.

Прво се односи на изгледе за повећање раскола у светском Православљу. Кипарска Црква може или заоштрити или не заоштрити раскид свеправославног јединства. Ово није само одговоран, већ и заиста судбоносан избор. За његове резултате мора да се одговара пред Богом. У ствари, оданост Господу и спремност да следе курс, који легализује расколнике и уништава темеље Православног верског учења, сада су на ваги.

Друго питање задире у тему саборности. Одговарајућа одлука да се помене «ПЦУ» донета је самовољно, методом волунтаризма. Ако се не укине, тада ће бити преседан за успостављање првенства власти једног jерарха над саборним механизмом црквене владе.

Дефакто, говоримо о могућности успостављања формата «папизма» у одређеној православној цркви. Сигуран сам да нема потребе да објашњавам какве негативне последице такав развој догађаја може имати у будућности.

Полазећи од овога, можемо са сигурношћу рећи да је сада врло озбиљан терет одговорности стављен на плећа епископа кипарске православне цркве. И судбина саборности у њиховој Цркви и њено јединство зависе од њиховог става.

Нека им Господ подари мудрост, снагу и храброст да направе исправан избор!

Митрополит Бориспољски и Броварски Антоније,
Управитель администрациjе Украјинске Православне Цркве