Госпоjински пост се ближи крају. Као што знамо, у строгости  оваj пост је упоредив са Великим, али време за овај пост је у извесном смислу теже. Овде су и световни празници, и  атмосфера летовања, понекад прилично неозбиљна.

О чему људи обично размишљају крајем лета? Ах, кад бих могао да одем на море, да имам времена да скухам зимницу, да имам времена да припремим децу за школу...

Све ово само по себи није лоше. Али колико се хришћана пита како смо одржали Успенски пост?

Због кућних послова најважније се заборавља. Не, не говоримо о неким узвишеним духовним подвизима или стицању врлина. У нашим тешким данима, требало би да се запитамо, да ли смо помогли људима, чак и ако не финансијски - лепом речју, моралном подршком, утехом и добрим саветима? Нисмо ли у свакодневним бригама заборавили на свог ближњег? И у реду је ако нас ометају свакодневне бриге. Али колико времена проводимо бескрајно листајући новости на смартфонима, или уопште гледајући глупе и празне видео снимке или политичке спорове и вербалне битке.

Наравно, нисмо затворници и не можемо да живимо у информационом вакууму, али дигитална бука тежи да нам блокира најважнију ствар у животу —комуникацију са Богом и помоћ ближњем.

Које су нам главне заповести дате? «Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци» (Матеj 22,37–40). Ми се сами скривамо уз помоћ дигиталног вела од испуњења ових заповести. Неки чак мисле да су заузети важним послом на мрежи: постављају иконе и цитате светих отаца, пишу љуте коментаре о противницима Цркве и расколницима. Али ако нема љубави према Господу и љубави према ближњем, све ово неће моћи надокнадити главно и претвориће се у духовно обоjену сујету.

А сада, када је остало још само неколико дана до краја поста, покушајмо да се отресемо, отрезнимо, одвратимо од бескрајних «важних» послова и донесемо бар мало добра у овај сујетни свет.

Записала Наталиjа Горошкова