Митрополит Антоније (Паканич): Како се извући из медијске зависности

Много причамо о томе колико је важно да се одморите од непрестаног читања вести и бескрајне пажње на сопствене телефоне. Ово је јасно. Али није увек јасно како се ослободити ове зависности.

На крају крајева, толико пунимо свој мозак да и не примећујемо како живот пролази. Људи раде, обављају кућне послове, моле се, али све се то често ради аутоматски, све више се претвараjу у својеврсне „роботе“ који раде по задатом програму.

Избијање из овог „програмирања“ је веома тешко. Али морате почети са малим. Да се ​​на време заустави и предахне. Пар минута. Покушајте бар да погледате кроз прозор у дрвеће, у небо... Можда укључите своју омиљену музику. Нешто што ће нас подсетити да поред медијског света постоји и прави живи свет.

Такве паузе је посебно важно радити пре почетка молитвеног правила. Пре него што усвоjимо речи молитве, наш мозак преоптерећен информацијама треба да се опусти, смири, дође у стање тихе контемплације. Тада се текст светих речи неће примити аутоматски, већ свом душом.

Али ово је почетак путовања. У ствари, морате стално да се „искључујете“ са медијске дроге. На пример, можете ограничити читање вести. Сетите се, да не тако давно, вести су се углавном гледале на ТВ-у увече. Зашто не одвојите мало времена за себе за вести, ако не једном дневно, већ бар неко одређено време. Јер нормално је да из свог распореда одвојите време за вести или друштвене мреже, а не обрнуто, да из свог телефона уграбите време за праву комуникацију са вољенима, са самим собом и, коначно, са Богом.

Такође би требало да читате традиционалну литературу. Проблем са текстовима вести на "паметном телефону" је што су кратки. Постепено, мозак се одучава да ради са озбиљним великим текстовима, а то доприноси већој манипулацији нама од стране медија. Али интелект, обучен озбиљним читањем, ће  открити сваку манипулацију и изаћи на краj са њом.

Није случајно што нам је Господ дао слободу, међутим, парадоксално, да понекад овај дар морамо да заштитимо од себе.

Записала Наталиjа Горошкова

Социальные комментарии Cackle