Једна од најопаснијих страсти је мрзовоља. Мрзовоља паралише вољу, разум, пресеца све жеље, а што је најважније лишава срце радости, без које се душа гуши.

Много је разлога зашто мрзовоља савладава човека. Један од главних је осећај самосажаљења. Важно је пронаћи самосажаљење и убити га у корену. "Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен" (Псалам 137: 9), речено је у Псалтиру о злим помислима. Јер, проширивши се, одводе човека у ропство, из којег можда неће бити ослобођења.

«Грех који у нама живи као корен и извор свих грехова јесте себичност или самољубље», поучавао је св. Теофан Затворник. "Прворођене кћери његове cу самосажаљење и самоугађање".

Ако постоји самосажаљење, онда се нисмо одлучно одбацили, већ настављамо да посвећивамо себи превише пажње, угађамо себи, правдавамо се... Оставили смо рупе за непријатељске стреле. Нису донели коначну одлуку да се боримо са својим гресима у име спасења душе. Јер полазна тачка борбе је искорењивање самосажаљења. Без овога даље кретање је немогуће, ходаћемо кружно, а не напред. Спасење је немогуће без самопонижења.

Хајде да размислимо о свом самосажаљењу и пожуримо да се боримо против њега. Одрекнимо се себе – и за то ће нам Господ милостиво дати све Своје дарове. И никаква мрзовоља нас тада неће моћи савладати.

Записала Наталиjа Горошкова