Сада, када маса људи на овај или онај начин пати од борбених дејстава, човеку је тешко да остане личност. 

Ово је биологија. Када се човек нађе у екстремном окружењу, у њему се покрећу инстинктивни механизми. На пример, инстинкт преживљавања.

И немојте мислити да се то односи само на тренутке озбиљне смртне опасности. Погледајте само како се неки понашају, рецимо, у периодима нестанка струје. Поприличан број људи одмах јури у продавнице и апотеке, купујући воду и основне потрепштине. И све би било у реду, али врло често се то дешава у режиму „свако за себе“.

Логика поступања у овим тренуцима је отприлике следећа: у опасности сам, морам себи и својој породици да обезбедим све што је потребно. Истовремено, мало људи се сећа других људи.

Али ипак је човек личност за то, да буде изнад својих нагона, поготово ако је хришћанин.

Ми, као хришћани, морамо да бринемо не само о себи и својој породици, већ и о ближњем. А овде, у ствари, нису потребни никакви посебни подвизи. Довољно је само погледати око себе и видети да ли можемо да помогнемо некоме ко је много беспомоћнији од нас.

Ако се у селима сви мање-више познају, онда је у великим градовима ситуација другачија. Али није потребно много труда да се пита да ли на спрату вишеспратнице имамо старе и немоћне. Jер када дође до нестанка струје, лифтови стају, а старијој особи није увек лако да се спусти па да се попне на високи спрат на путу до продавнице. И, излазећи по ствари које су нам потребне, треба размислити да ли можемо да при том и старим људима купимо оно, што им треба.

Ово је само један од многих начина конкретне практичне помоћи ближњем. Али постоје још једноставније опције: барем не купити све што вам се нађе на путу, тако да свако има довољно онога што му треба. Није тешко, само треба мало обуздати сопствену панику или похлепу. И Господ ће стоструко наградити. Главна ствар је сачувати човечност у свим околностима.

Записала Наталиjа Горошкова