У време великих искушења склони смо да обратимо пажњу најпре на ужасе и несреће које се дешавају око нас. Међутим, у време гоњења, Црква, више него икада, показује примере истинске хришћанске љубави и пожртвовања.

Можда су за медиjе, који данас живе од сензација, пре свега негативних, црквена тема углавном јуришничке пљачке цркава, протеривање заједница, антицрквени закони, један луђи од другог, издаја, подлост и лаж. Међутим, кроз ову мутну и загушљиву маглу видимо како се пробија светлост Христова.

Видимо како парохијани поклањају своје домове како би им се опремио привремени храм који би заменио онај који је насилно отет. Видимо људе лишене цркава, али се и даље моле на отвореном по сваком времену. Видимо свештенике и мирјане непоколебане било каквим прогоном. Најзад, видимо оне који се смирено моле, окружени окрутном, подругљивом гомилом, и не узвраћаjу злом за зло. Ово је права Црква.

Већ је прошло пет година од доношења одлуке  да се ликвидира Украјинска православна црква. Пет година од тренутка када су непријатељи Цркве били уверени да ће коначно већина свештених лица и парохијана прећи у новостворену структуру, благословену из  Цариграда. Али то се није десило.

Да, и међу апостолима је био Јуда. Па и међу нама, авај, и њих се нађе... Увек у свако доба има оних који, по згодном изразу апостола Јована Богослова, „од нас изиђоше, али не беху од нас; јер да беху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас“ (1. Јованова 2,19).

Ипак, народ Цркве не жели да напусти своју гоњену, клеветану, понижавану Цркву. С друге стране се већ отимачи и пребези жале да је међу њима мало парохијана, да немају пара да се одржавају одузете цркве. Ма колико се они трудили: служба је преведена на савремени „разумљиви” језик, уведен је нови календар да би били „ближи цивилизованим земљама”... , па ипак, људи не долазе на те њихове службе.

Противници истинске Цркве не знају да људи похођаjу цркве не ради „разумевања“, забаве, представе, не ради националне идентификације, итд. Људи долазе Христу.

Црква је истинита тамо где је Христос. Зато не могу да угуше нашу Цркву, упркос томе што су се сва злостављања у ових пет година само појачала и вероватно још нису достигла врхунац.

Цркву је немогуће уништити, чак и ако је забрањују на законодавном нивоу,  јер Црква је Христос, Црква су људи.

Забележила Наталиjа Горошкова