Чини се да у савременом свету више нема места где би се људи осећали безбедно. Готово сваког дана на планети, и не само на нашем тлу, избија још једна „врућа тачка“: Блиски исток, Африка, Јужна Америка...

Чак и останак у релативно просперитетним земљама више се не сматра гаранцијом мира. Нико од најпризнатијих стручњака не може да предвиди где ће букнути следећи пожар.

О чему ово све говори? О многим стварима. Пре свега, међународне организације, које су првобитно створене за решавање свих могућих сукоба међу државама, одавно нису у стању да се носе са својим обавезама. И што више ове организације изјављују дивне и исправне пароле, мање могу утицати на завршетак следећег крвопролића. Како да се не сетимо апостолских речи: „Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија...“ (1. Сол. 5:3). Наравно, у овом делу апостол Павле говори о крају времена, када ће човечанство, одбацивши Господа, бити погођено Његовим Другим доласком. Али зар ово и даље не звучи као упозорење?Все эти организации создавались, несомненно, с добрыми намерениями, однако у них есть один, но самый важный недостаток: они создавались без оглядки на Бога.

Цела људска историја је, углавном, историја ратова. Култура, уметност, филозофија, наука – све се развијало на позадини готово непрекидних великих и малих спољашњих и унутрашњих сукоба. И тешко да је могуће наћи место на Земљи где током једног људског живота не би било ратова, сукоба, нереда или устанака. То, наравно, није нормално, јер је последица пада наших прародитеља и коначно ће престати тек после Другог доласка Спаситеља.

Наравно, миротворство није бескорисно. Сам Христос каже: „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати“ (Мат5,9). Али само ако је то миротворство у Богу и са свешћу о ограничености људских снага, свешћу да без Господа човек не може ништа сам.Ако се миротворство заснива на људском самопоуздању, на гордости и безбожности, на искључиво земаљским бригама – економским, политичким итд., али не и на испуњавању заповести, неће уродити достојним плодом, што нажалост данас видимо.

Колико често узвишене речи о светском миру, безбедности и слободи прикривају лицемерје, похлепу и цинизам. Али човечанство је одавно требало да схвати да без Бога није у стању да реши ниједан проблем – од најважнијих до најједноставнијих, упркос свим замишљеним или стварним достигнућима напретка. Народи ће моћи постићи мир само када се обрате свом Створитељу и Спаситељу.

Записала Наталиjа Горошкова