Главни задатак Цркве је привођење људи Богу. 

Богоопштење, сједињење с Богом — ово је главни циљ живота хришћана. Све остало је другостепено, без обзира колико нам се чинило важним.

Све Свете Таjне, богослужења, обреди и молитве човеково срце побудђивају на Богоопштење, одводе суjете, мирских мисли, уздижу особу ка том главном циљу — сједињењу с Богом.

Црква је увек са својим људима. У тузи и радостима. Од рођења до смрти. Све у Цркви предвиђено служи за утеху, надахнуће и помоћ људима. И фигуративно, и дословно сваког дана, од када постоји оваj свет. Црква jе са здравим људима и болесницима, црква са онима који се радују и тугују, црква са онима који се рађају и умиру.

Црква не може да постоји без људи. Они су њена душа, њен пулс. Али хришћани такође не могу да постоје без Цркве, изван Цркве. Без Таjни и без богослужења — у најширем смислу те речи.

Господ је створио Цркву за људе и никада Jе неће напустити. Бог невидљиво врши све Таjне, благосливља све оне који уђу у храм. Црква је Христово тело, а ми смо Његови чланови.

Зато је толико важно да нико не ускрати људима Богоопштење у облику богослужења, у облику јединства са Христом кроз Таjне. Па чак и у најтежим ситуацијама, треба учинити све како људи не би били лишени тога.