Целомудреност је врлина која одржава човека чистим.

Свештеномученик Петар Дамаскин каже да када помињемо целомудреност, не мислимо само на телесну чистоту, мада је ово свакако изузетно важно.

Човек одржава целину и чистоћу целокупне своје природе: ума, срца, тела.

Св. Игњатије (Брјанчанинов) је саветовао: ако желиш да постигнеш целомудреност, прво мораш да постигнеш чистоту ума, тако да ум не чини разврат, не тражи нечистоћу. А онда треба да заштитиш своје срце тако да оно не тражи нека нечиста задовољства, не стреми њима. И тек када постигнеш чистоту ума и срца, биће лако постићи чистоту тела.

Целомудреност је заиста велика врлина коју се мора неговати и штитити од малих ногу. Савремена цивилизација нас навикава на грех грешити и своjе стрелице усмерава пре свега на млађу генерацију, дословно — на децу.

Данас се у школама активно уводи курс сексуалног васпитања. Зашто се то ради? Да би деца од малих ногу изгубила чистоћу и целомудреност.

Прво се губи срамота која је чувар целомудрености. Навикавајући се на грех, човек губи срамоту. Морамо заштитити своју децу, гајити срамоту и целомудреност у њима.

Када се губи целомудреност? Кад човек ништа не ради. Кад се човек не бави својим васпитањем, лењ је, живи у доконости. Чини се да све зна, али нема довољно снаге да се натера на акцију, промену, добро. Пребива у бесплодним сновима о својим будућим врлинама.

Лењост је страшни порок. Није џаба што се током читавог Великог поста молимо речима св. Јефрема Сирина и тражимо од Господа да нам подари целомудреност и избави нас из духа лењост. Преподобни Никодим Светогорац је рекао да ђаво, стварајући школу зла и лукавости, сам не учи тамо, унајмљује учитеља по имену «лењост».

Овај учитељ је тај који подучава човека свим гресима. Човек можда чак и не чини физички грех, али непрестано остаје у мислима о нечистоћи. Не жели ништа да ради, живи у сновима. Али код такве особе нећемо видети ни трага лењоћи када је у питању примање задовољства.

Морамо нешто да радимо стално, чак и помало. Морамо да пожуримо да бисмо били активни, време заварава, а самопоуздање да jош увек имамо пуно времена, је лажни саветник.

Шта можеш учинити да негујеш целомудреност? Никада не заборави да Бог све види, ми ходамо под Богом. Било која мисао, искрена тежња, кретање срца не могу се сакрити од Њега — ми смо на длану. Ако се не бојиш Бога, бар се постидиш кад желиш да учиниш нешто лоше.

Ако је циљ нашег живота спасење, онда све остало постаје споредно и безначајно.

Када је читав наш живот под нашом контролом, аутоматски се испуњава посебним значењем, које одговара Божјем промислу за нас, што значи да је благословен.

Фрагмент из беседе у недељу Св. Марије Египћанке