Митр. Антоније (Паканич) о знацима истински црквених људи.

Ако верујете да је црквена личност збир одређених поступака и спољних манифестација, онда сте дубоко у заблуди.

Спољне манифестације су излог иза којег се може вребати празнина. Изглед често обмањује и не подудара се са садржајем.

Црквена особа је особа која се одазвала Господњем позиву: «Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити».

Верником се може назвати онај у коме је Господ својим речима изазвао наклоност према Себи, онај који је био потчињен Божјом љубављу и осетио неизрециву силу Господњу, онај који је све оставио и следио Њега.

Они који су се одазвали Божјем позиву, долазе к Њему како би Он опростио грехе, променио живот и испунио га Својом благодаћу. Долазе јер им Он је потребан. Господу је потребно само наше спасење.

Господ ће нас одморити и зато ће уклонити сав страх и сваку опасност.

Црквена особа није фарисеј и није светац, већ жива, особа, коjа може да погреши, али искрено се каје. Покајање чини човека црквеним. «Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање», рекао је Спаситељ.

Црквени човек означава Христовог човека, слугу Божијег, који добровољно и са поверењем носи Христов јарам, односно јеванђелске заповести које захтевају посвећеност, напоре и захваљујући којима човек стиче мир и спокој.

Свака заповест је мирисана на понизност, испуњавајући онога ко их испуњава лепотом и њеним својственим врлинама.

Испуњавање јеванђелских заповести најкраћи је пут до кротости и понизности. А Божанска благодат силази на оне који их стичу. То мења човека, његову душу, његов живот.

Црквена особа је нашла Бога, и зато је смирена и срећна.