25. јуна, на дан преподобног Онуфија Великог, предстојатељ Украјинске Православне Цркве Блажењејши митрополит Онуфрије прославља дан свог небеског покровитеља. 

Свечани разговор са предстојатељем је посвећен најважнијим стварима.

— Ваше Блаженство, који бисте главни духовни савет дали нашим читаоцима на своj Имендан из перспективе вашег духовног искуства?

— Морамо да научимо да живимо у својој духовној пустињи. Ово можемо да научимо од светаца као што је преподобни Онуфриjе. Велики Господ, подучавајући нас да се молимо, рекао је: «А ти када се молиш, уђи у клијет своју (тj. у душу, у срце, у себе)… и помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно» (Матеј 6:6).

Човек мора да учини своју душу  пустињом у којој људски ум — ако не стално, онда с времена на време — мора да живи, односно да улази и излази да се моли, размишља и покаје за своје грехе.

Духовна пустиња — то није пустошење душе. У пустињи душе не постоје звери поноса, звери зависти и развратности, звери човекомржње тј. страсти и пороци који су духовне звери у нашој души и не дозвољавају нам да тамо уђемо мирно и молимо се Богу у миру.

Да би наша душа била таква благодатна пустиња, морамо да се трудимо и да се боримо са својим слабостима, греховима, пороцима.

Човек, присиљавајући се да иде против греха, понекад побеђује грех, а понекад пада, али уз Божју помоћ његови покушаји ће сигурно успети. Грех се превазилази напором. Човек се труди, а Господ, видевши његове намере, даје му благодат и снагу, које помажу да се превазиђе грех.

И ми ћемо да радимо на томе, драга браћо и сестре, да бисмо постали победници наших страсти и порока. Нека наша душа постане благодатна пустиња, где ћемо ући и молити се. Молитве су толико потребне за наше спасење и за спас целог света. Тада ћемо да барем мало личимо на преподобног Онуфрија, чији спомен данас прославльа Црква. Данас он заједно са свим светима предстоји пред Божијим Престолом на Небу и моли се за нас.

— ВашеБлаженство, који је главни подвиг преподобног Онуфрија Великог, Вашег Небеског покровитеља?

—ПреподобниОнуфријеје отишао каГосподу у своjоj79 години, али нико га није видео током живота, осим преподобног Пафнутиjаи jош другог старца који га је научио пустињачком животу пре одласка у пустињу. Међутим, сећање на њега још увек је сачувано у људским срцима. У људској историји постојало је много владара, филозофа, мудраца, који су стално боравили на тргу јавногслужења, који су се свакодневно излагали свету, изјављивали својевиђење, мисли, жеље. Ипаксвет је о њима одавно заборавио, а њихови портрети су прекривени прашином и пауковоммрежом. Али свет памти преподобнихкоји су живели у пустињи,волели Бога и молили се за све, и памтиће њих заувек, јер је «спомен праведника слави се уз похвале».

Чувши за такав живот, честосе питамо: «Шта можемо да научимоод таквог свеца?».

Ми не можемо живети као преподобни Онфурије Велики, али морамо да затражимо помоћ свеца да бисмо стекли милост Божју, која ојачава човека за подвиге, сразмерне његовим снагама.

Записала Наталья Горошкова