Митрополит Антониjе (Паканич) објаснио је, каква претња постоjи за Цркву данас. 

Вечни слогани револуционара су да се дели, раздваjа, одузима. Револуције се дешавају не само на политичком плану, већ и у цркви. Сваки позив на раздвајање је објављивање рата против Цркве.

Црква је у јединству. Анти-црква је у раздвајању.

У Цркви, као и у породици — породица се с добрим разлогом сматра малом Црквом — подривање јединства води у пропаст.

Замислите да постоји породично неслагање или развод. И онда све иде наопако. Урушава се свет некада блиских људи. Ствари не иду добро, живот се претвара у пакао.

Иста ствар се дешава и у црквеноj cредини.  Сви покушаји да се њени делови одвоје један од другог – то су покушаји уништења Цркве. Наравно, Црква се не боји уништења. Црква је неуништива. Она је стајала и стајаће до краја векова, али људи који су екскомуницирани, раздвојени, преварени ће да пате и трпе.

У разним временима бивало jе нападнуто догматско учење Цркве. На удару су биле различите догме. Непријатељи су намерно покушавали да искриве истину, разједине вернике и управљају њима.

У наше време учење Цркве поново је нападнуто. Цркву покушавау да потчине земаљским законима. Људи су у неразумљу своме заборавили, да Црква Христова није од овога света, и није само замаљског, него и Небеског порекла.

И баш као што се Христос састоји од две природе: Божанске и људске, тако је и Христова Црква, коју нам је оставио Спаситељ — двоприродна.

Видети у Цркви искључиво људску природу, тражити да се изједначе надсветовност и надприродност Њој својствене — страшна је заблуда.

Црква је Царство Цара Небеског — Духа Светога Утешительа, ново биће на земљи, које је унео утеловљени Бог-Реч.

Црква никада неће да промени своје учење због привремених захтева. Све привремено ће нестати, а истина је вечна.

У истом ћемо заносу, и у исти глас узносити молитву Богу и веровати у Његово предивно присуство.