Стрпљивост, снисходљивост и љубав.
Материалы по: уроки святых
Наверное, лучшее наследие, которое мы можем оставить после себя на земле, – это положительное влияние на других людей.
Шта је за нас смрт, да ли о њој размишљамо, како је замишљамо и шта од ње очекујемо? Али неизбежност смрти је неоспорност коју често једноставно игноришемо.
У храму – чешће, у души – смиреније, у вери – до краја.
Пример светих Агатопода и Теодула: учврсти се у вери, ослободи се „јавног мњења“, моли се редовно.
Будите пријатељ са Богом, сећајте се смрти и цените садашњост.
Преподобни Јован одговара.
Рад оплемењује, молитва води ка Богу, подражавање светима чини бољим, а на ближње не треба заборавити.
Слушајте савете својих родитеља, следите Бога, будите пример у свему.
У VI веку, момак који је тражио светост побегао је из Рима, постао пустињак, основао манастир и поставио темељ за све западно монаштво.
Још у младости Свети Софроније је добио надимак Премудри. Разумемо зашто.
Главно благо је изван овога света, не треба клонути духом – уосталом, све је у животу поправљиво, а пост са молитвом су главни сапутници хришћанина. Уз њихову помоћ можете чак и укротити лава.
Евдокија није била светица „подразумевано“, није потицала из побожне хришћанске породице и водила је начин живота далеко од онога што се може назвати моралним. Међутим, променивши се, стекла је троструки венац светости и чак васкрсавала мртве.
Скромност, истина, брига.
Напредуjте, следите најбољих, храбро корачите кроз живот.
Молитва, доброта, служење ближњима.
Брига, помоћ и молитва за непријатеље.
Верујте тако, да вером проникнете у срца ближњих.