Митрополит Антоније (Паканич) говори, колико jе важно бити свој.

Ово столеће је вероватно више него икад, столеће позерства.

Много људи на друштвеним мрежама покушава да се покаже са најбоље, по њиховом мишљењу, стране. Готово сви желе да изгледају богатији, лепши, паметнији него што заправо јесу.

И ту лежи главни проблем: људи не покушавају да буду богатији, лепши и паметнији, већ се труде да изгледају богатији, лепши и паметнији. И то се односи не само на оне који су далеко од вере –многихришћани такође настоје да изгледају побожнији, моралнији и љубазнији.

Не примећујемо ни колико труда и енергије се троши на стварање такве непостојеће, илузорне или, да будем потпуно искрен, лажне слике.

Проблеми почињу већ сада. Ако слободна жена тражи пар док преправља своје фотографије у фотошопу, онда ризикује да разочара свог одабраника када он се суочи са стварношћу.

Политичари који уз помоћ техничких средстава стварају невероватно огромне, али лажне реjтинге, могу изгубити на изборима.

Што се тиче нас хришћана, сусрет са Богом, од коjег нико не може да побегне, ће развеjати нашу лажну праведност и jасно показати истинско и, можда, не најбоље стање наше душе.

Није ни чудо што су многи велики монарси на крају свог живота, припремајући се за смрт, завештали да се сахране без регалија и других сујетних обележја како би се пред Творцем појавили попут обичних људи који чекају милост.

Виртуелна стварност увлачи човека. Одjeдном почињемо да верујемо у стварност нашег «побољшаног» двојника, кога смо створили. Вероватно нема ништа страшније него да измислиш лаж и веруjеш у њу.

Зато се увек морамо сећати свевидећег Створитеља. Који нас сваки дан види онаквима какви заиста јесмо, и Кога никакви трикови не могу преварити. Jер, Господ може да помогне Свом створењу само када оно затражи помоћ, пошто jе изнемогло, а не када са невероватном гордошћу глуми нешто лажно.

Записала jе Наталиjа Горошкова