Антоније (Паканич) о посети Патријарха Вартоломеја, ситуацији у Украјинској православној цркви и потреби наставка међуцрквеног дијалога.

Цариградски патријарх Вартоломеј који је у суботу допутовао у Украјину одбио је да се састане са хиљадама парохијана Украјинске православне цркве у згради Врховне Раде у Кијеву.Током посете Цариградског Патријарха, која прети да прерасте у сукобе и додатно погорша црквени раскол у земљи, митрополит Антоније (Паканич), управник послова Украјинске православне цркве, рекао је за РИА Новости, на који се развој догађаја канонска Црква спрема и како оцењује тренутну ситуацију у земљи.  

— Владика Антониjе, Патријарх Цариградски Вартоломеј допутовао је у Кијев поводом Дана независности Украјине, а раније је било речи о могућој посети папе Фрање. Какав је став Украјинске цркве према доласку ових верских личности? Да ли је одбијање свештенства УПЦ-а да учествује у догађајима везаним за Вартоломејеву посету још увек на снази?

— Судећи по реторици владиних званичника, папина посета Украјини највероватније неће бити. Пошто није било помена о његовој припреми. Заузврат, долазак Патријарха Вартоломеја постао је познат пре неколико месеци. Многи стручњаци предвиђају да ће овај догађај катализирати погоршање вјерске ситуације у земљи. Уосталом, ову посету и пријем поглавара Фанара на највишем политичком нивоу присталице «ПЦУ» могу доживети као сигнал подршке њиховим напорима да ослабе Украјинску православну цркву. А ово би, нарочито, могло бити праћено новим таласом напада на заједнице и храмове канонске Цркве. У том контексту смо изјавили да не бисмо могли да учествујемо у планираном догађају ако је делегација Цариградске Патријаршије присутна тамо, у Светој Софији Кијевској. Зато што су Фанар и његов поглавар у великој мери одговорни за кршење права верника Украјинске православне цркве. И како можете бити близу онима из чијих одлука су обични људи, који желе да сачувају веру својих дедова, прадедова, претрпели толико зла и несреће?

— Колико се сада слободно осећају парохијани и свештенство УПЦ у Украјини? Да ли је постало лакше или теже последњих година?

— Хвала Богу, не пролазимо кроз искушења са којима се наша Црква морала суочити у прошлом веку, мислим на бољшевичке репресије. Међутим, треба напоменути да се наши свештеници и верници често морају суочити са кршењем својих права и слобода. Нажалост, постоје и чињенице директног насиља и агресије на паству канонске Цркве. Након што је Порошенко напустио председничку функцију, ситуација се донекле поправила, али одговарајући проблеми нису нигде нестали. Све је само висило у ваздуху. И сваки спољни фактор, или сами резултати посете патријарха Вартоломеја Украјини, могу поново погоршати стање у црквеној сфери.

— У којим областима се данас развија најнеповољнија ситуација са одузимањем цркава и угњетавањем канонске Цркве? Каква је динамика у земљи у целини — да ли се ситуација погоршава под председништвом Владимира Зеленског? Колико је заплена храмова било последњих месеци, који су њихови разлози? Да ли је могуће вратити се у доба Порошенка?

— Најчешће вести о таквим прекршајима долазе из Западне Украјине. То је у великој мјери посљедица поступака одређених представника локалних власти или радикалних политичких снага заинтересованих за одржавање рејтинга. Вреди напоменути да су се учестале чињенице илегалне пререгистрације заједница наше Цркве под jурисдикциjу «ПЦУ». Иначе, управо је такав прекршаj, који је починио функционер Виннишке регионалне државне управе, недавно довео до покушаја да се заузме црква УGЦ у селу Вербовец. Представници «ПЦУ» покушали су насилно да уђу у зграду. Тукли су, истеривали свештеника и вернике канонске Цркве из цркве, откидали игуману крст, претили да ће наоштреном арматуром «клати» вернике УПЦ «као свиње». Истовремено, службеници Националне полиције који су били присутни у покушају заузимања нису се мешали у радње представника «ПЦУ-а». И овај тренутак је заиста тужан. Пошто безакоње доводи до још већег безакоња, стварајући услове за дестабилизацију верске ситуације у целој земљи.

— Да ли је било више случајева агресије на свештенство, покушаја заузимања храмова пре посете патријарха Вартоломеја? Очекујете ли да ће броj cлучаjева порасти током или након посете? Које речи и поступци Цариградског Патријарха, по вашем мишљењу, могу довести до погоршања или побољшања ситуације?

— Као што сам већ рекао, појачана је активност на незаконитој пререгистрацији верских заједница УПЦ. Опет, недавни пример: 8. јула 2021. године председник Волињске регионалне државне управе Јуриј Погулиаjко потписао је наредбу број 406, којом се поново регистровао под jурисдикциjу «ПЦУ» Свето-Николаjевску парохију у с. Борочиче. Не искључујем да ће овај процес добити додатне импулсе након посете поглавара Фанара украјинској земљи. Jер Цариградска Патријаршија не крије интересовање за обнављање стратешке интеракције са украјинским властима, иза које се крије задатак слабљења позиција УПЦ у Украјини. Очигледно, управо из тог разлога Патријарх Вартоломеј током свих ових година није дао ниједну изјаву о потреби да се зауставе напади присталица «ПЦУ» на заједнице канонске цркве у Украјини, као и о неприхватљивости употребе силе, претње и притиска на вернике који желе да cачуваjу верност Богу и Његовој Цркви.

— Колико је реална претња преименовањем Украјинске православне цркве, јер је такав закон чак раније усвојен? Који су дискриминаторни закони против УПЦ-а, усвојени под Порошенком, данас на снази у земљи? Како усвајање нових закона у Ради угрожава вернике? Може ли председник ставити вето на њих и укинути претходне законе, зашто то до сада није учињено?

– Претња присилним преименовањем УПЦ остаје актуелна, јер нико није отказао закон. Поступак се обуставља само на период разматрања релевантног случаја у Уставном суду.

Поменути проблем изгледа најоштрије на позадини других решења, на пример, ограничавања службе војних свештеника на нашу Цркву. Јер, у случају успешне имплементације сценарија са принудним преименовањем, одређене снаге ће добити додатне могућности да незаконито пререгиструју имовину УПЦ у корист "ПЦУ". Уз административну подршку, то неће бити тешко, јер, како се то обично ради у раидер шемама, структура расколника већ је за себе припремила готово идентичан назив нашем — «УПЦ (ПЦУ)». Нажалост, до сада нема наде за квалитативну промену ситуације са дискриминаторним законом. Из неког разлога, различите гране власти не журе са укидањем норми које су у супротности са Уставом. Иако за то имају и овлашћења и образлагање.

— Плашите ли се још једног великог рата? Шта је потребно учинити да се то избегне? Хоћете ли позвати политичаре на мир?

— Све је у Божјим рукама. Како је у своје време забележио Свети Николаj (Велимировић), рат човека против човека последица је рата човека против Бога. Ту лежи прави разлог за било какав велики сукоб. На основу овога, сви морамо да схватимо своју одговорност за сваки наш корак, сваку реч и одлуку. Ово се посебно односи на политичаре који су одговорни за судбину свог народа.

Извор