Срећан Божић! Празничне посланице Предстојатеља и архиереjа УПЦ

Радујмо се са зебњом и радошћу: са зебњом због својих грехова, са радошћу због наде.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА

Предстоятељя Украjинске православне цркве

Блаженеjшег Митрополита Киjевског и cве Украjинe Онуфриja

архипастирима, пастирима, монаштву

и своj вернoj деци Украjинске православне церкви

Христос се роди, славите!

Срдачно честитам свима вама: богољубивим архипастирима и пастирима, побожним монасима и монахињама, драгоj браћи и сестрима, велики светски спасоносни празник Рођења Христа у телу Господа нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа.

Данас се света православна црква с молитвом сећа и прославља велику Тајну побожности — Бог се јави у телу (1 Тим. 3:16). Мистерија доласка Месије Христа на свет потиче из Раја, из оног трагичног догађаја када су наши прародитељи Адам и Ева прекршили заповест о Божанској љубави. Не желећи да се покају, Адам и Ева су се удаљили од Бога, а својим самооправдањем постали су и богопротивници.

Да не би прекршио слободу прародитеља и не приморао их да живе са Оним против кога су се побунили, Господ их је извео из Раја у ожалошћени и опустошени свет, где су схватили своју личну духовну празнину. Разумели су, али било је касно: пре обнављања унутрашње празнине морали су до краја да попију чашу туге. И они су пили своју чашу са захвалношћу и покајањем. Адам је целог свог живота подизао очи према рају, плакао и изговарао речи: «Раjу мој рају, мој најслађи рају!» Адам и његови потомци плакали су, туговали и стрпљиво чекали тај блажени дан када је, по Божјој речи, семе жене ће змиjе, ђаволу, на главу стајати (Быт. 3:15), када Избавитељ дође на земљу и васкрсне, и обнови празнину људских душа. И то време је дошло. Син Божији је дошао на свет.

Свето Јеванђеље објављује Рођење Христово на овај начин. Током владавине римског ћесара Августа, који је у то време поседовао Јудеју, изиђе заповест да се препише сав свет (Лк. 2:1). Богородица, носећи у својој материци Спаситеља, који је пожелео да од Ње узме људску природу, заједно са Њеним земаљским анђелом чуваром — Јосифом Заручником — дошла је из Назарета у Витлејем, тако да су се овде, у Давидовом граду препишу, зато што били су Давидови потомци. И пошто су у то време сви Давидови потомци долазили у Витлејем на попис становништва, сва места у гостионици била су заузета. И дошло је време да Пресвета Дјева роди. Зато су изашли изван града, у пећину у којој су се пастири скривали по лошем времену, а тамо је у сиромашној пећини Мајка Божја родила Спаситеља света, Сина Божијег, Који је желео да постане Син Човечији. Пресвета Дјева Марија је повила Богомладенца и положила Га у јасле, за које су, према Исаијином пророчанству, били везани вол и магарац (Иса. 1: 3): магарац који је Пресвету Дјеву носио из Назарета у Витлејем и вол, којег је водио за собом праведни Јосиф Заручник како би је продао када су потребна средства за живот.

У то време на пољу, недалеко од благословене пећине, пастири су чували стада. Јавио им се Анђео Божији и обасјала их је слава Господња. Пастирице су се уплашиле, али Анђео Божији их је умирио и рекао: «Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом. И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама» (Лк. 2:9-12). И уједанпут постаде с Анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: «Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља» (Лк. 2:14).

Кад су свети Анђели отишли на Небо, пастири су један другом рекли: «Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ» (Лк. 2:15). Пастири су први од рођених на земљи дошли у Витлејемску пећину, тамо пронашли Богомладенца, увијеног и лежећег у јаслама, и рекли Пресветој Дјеви Марији и Јосифу Заручнику све што им је Анђео најавио о Светом Детету (Лк. 2:15-17).

После тога су три мудраца са истока дошли да се поклоне Богомладенцу: један из Перзије, један из Арабије и један из Етиопије. Видели су дивну звезду на Небу и схватили да је на свет дошао Избавитељ, Којег су чекала сва земаљска племена. Мудраци су дошли да се поклоне Богомладенцу на сам дан Божића. Са собом су понели поклоне: злато, тамјан и смирну.

Злато као Цару, тамјан као Првосвештенику и смирну као симбол да ће се Првосвештеник Христос жртвовати за спас човечанства. Мудраци су дали поклоне и поклонили се Богомладенцу Христу, а затим су се вратили у своју земљу, а зли Ирод почео је да тражи Богомладенца да би га убио. Несрећни Ирод није знао да Христос, који је рођен у Витлејему, није рођен да буде цар Јевреја. Христос је Цар целе земље и неба и Он не жели да влада људима, као што то желе земаљски цареви. Жели да загрли све људе и да их загреје својом Божанском љубављу. Христос Спаситељ је дошао на земљу не да би нас учинио робовима, већ да би нас ослободио ропства. Христос Спаситељ је преузео на себе наше грехе који су нас поробили, уништио их на Крсту и ослободио у пуном и правом смислу те речи. Христос Спаситељ не само да нас је ослободио ропства греха, већ нас је научио и како треба да живимо да бисмо одржали своју духовну слободу: шта треба и шта не треба чинити. Све ово Спаситељево учење забележено је у светој Књизи која се назива Јеванђеље.

Сваки пут када славимо Рођење Христово, с љубављу се сећамо историје овог славног догађаја. Прича о Христовом рођењу у изгледу је једноставна и скромна, али у једноставности и скромности Господ нам открива своју мудрост, величину и моћ. Богомладенац је још увек у јаслама, а земаљски цареви су већ забринути. Источни цареви, вођени љубављу према Истини, долазе са поклонима и клањају се Богомладенцу. Злог Ирода хвата страх, али уместо да дође и паметно се поклони Богомладенцу и кроз ово да ојача себе и своје царство, он пада у лудило и покушава да Га убије. Тајни Оваплоћења служио је и римски цар Август, пред којим је дрхтао читав свет: извршио је попис становништва, не слутећи да у томе није главно да се преброје његови поданици, већ да се Мајка Божја доведе у Витлејем како би се испунило пророчанство да ће се Христос Месија родити у Витлејему.

Појава Анђела у божићној ноћи, њихове речи и напеви сведоче о величини Тајне Христовог Рођења, која је узбуркала не само земљу, већ и Небо. У ове свете дане, сећајући се молитвено и прослављајући Тајну Рођења нашег Спаситеља и Бога, придружујемо се светској прослави и заједно са свим православним хришћанима се клањамо нашем Спаситељу и понизно му захваљујемо на љубави према нама, грешним људима.

Понизно се молимо да Син Божји који «ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве» (Симбол вере), спустио се до наших немоћи, опростио нам грехе, наше помрачење, због којег ми данас одобравамо и прихватамо неприродне законе којима уништавамо себе. Молимо се да нам Господ осветли духовно слепило, тако да видимо и волимо не своју истину, већ истину Божију, која је савршена, вечна и једина корисна за нас. Молимо се да нас Господ ојача и да нам снаге да достојанствено поднесемо искушења и болести које данас потресају цео свет и које су, нажалост, узроковане нашим свељудским греховима.

На овај светли дан, када се сећамо доласка у свет Господа Бога, по речи св. Григорија Богослова, радујмо се са зебњом и радошћу: зебњом због својих грехова и радошћу због наде (Свт. Григорий Богослов. Том 1. Говор 38. Стр. 522. СПб, 1912. г.), наде у Божију милост, снагу и човекољубље.

Још једном срдачно честитам свима вама, драга браћо и сестре, празник Рођења Христовог. Желим вам свима здравље, спасење и Божји благослов. Нека мир и Божје благоволење, које анђели опевају на Бадње вече, испуне наша срца, наше породице, нашу украјинску земљу и цео свет. Амин.

Срећан Божић!

Понизни ОНУФРИJЕ, Митрополит Кијевски и све Украјине

Рођење Христово, 2020/2021

Град Кијев

Божићне посланице архиереjа Украjинске православне цркве

Августина, митрополита Белоцерковского и Богуславского

Агафангела, митрополита Одесского и Измаильского

Алексия, архиепископа Вознесенского и Первомайского

Алипия, митрополита Джанкойского и Раздольненского

Амвросия, митрополита Черниговского и Новгород-Северского

Антония, митрополита Бориспольского и Броварского

Боголепа, архиепископа Александрийского и Светловодского