Усвојене су допуне и измене устава које значе њену потпуну самосталност и независност Украјинске православне цркве.

Резолуција

Сабора Украјинске Православне Цркве од 27. маја 2022. године

Сабор Украјинске Православне Цркве (у даљем тексту Сабор), одржан 27. маја 2022. године у Кијеву, разматрао је питања црквеног живота настала као резултат војне агресије Руске Федерације на Украјину. Као резултат рада, Сабор је усвојио следеће:

1. Сабор осуђује рат као кршење Божије заповести "Не убиј!" (Изл 20,13) и изражава саучешће свима који су страдали у рату.

2. Савет апелује на власти Украјине и власти Руске Федерације са захтевом да се настави преговарачки процес и потрага за снажном и разумном речју која би могла да заустави крвопролиће.

3. Изражавамо неслагање са ставом Патријарха московског и целе Русије Кирила у вези са сукобом у Украјини.

4. Савет је усвојио одговарајуће допуне и измене у уставу УПЦ, које значе њену потпуну самосталност и независност.

5. Сабор одобрава одлуке Архијерејских Сабора Украјинске Православне Цркве и одлуке Светих Синода Украјинске Православне Цркве, чији су седнице одржани након последњег Сабора Украјинске Православне Цркве (јул. 8, 2011). Савет одобрава рад Управе послова и синодалних институција Украјинске православне цркве.

6. Сабор је изразио своје мишљење о обнављању варења светог мира у Украјинској православној цркви.

7. За период воjног стања, када су везе између епархија и црквеног управног центра компликоване или одсутне, Савет сматра да је сврсисходно да се епархијским епископима да право да самостално одлучују о појединим питањима епархијског живота која спадају у надлежност Светог Синода или Предстојатеља Украјинске Православне Цркве, са накнадним, када се прилика врати, обавештавањем јерархије.

8. Недавно је за нашу Цркву посебно акутан нови пастирски изазов. Током три месеца рата, више од 6 милиона грађана Украјине било је принуђено да оде у иностранство. Углавном се ради о Украјинцима из јужних, источних и централних региона Украјине. Значајан део њих је веран Украјинској православној цркви. Стога у Кијевску митрополију Украјинске православне цркве стижу апели из различитих земаља са захтевима за отварање украјинских православних парохија. Очигледно је да ће се многи наши сународници вратити у домовину, али ће доста њих остати на сталном боравку у иностранству. С тим у вези, Сабор изражава дубоко уверење да Украјинска православна црква не може оставити своје вернике без духовног старања, мора стати на њихову страну у њиховим искушењима и организовати црквене општине у расејању. Неопходно је даље развијати мисију у иностранству међу православним Украјинцима ради очувања њихове вере, културе, језика и православног идентитета.

9. Свестан посебне одговорности пред Богом, Сабор изражава дубоко жаљење због недостатка јединства у украјинском Православљу. Сабор постојање раскола доживљава као дубоку болну рану у црквеном телу. Посебно је жалосно да су недавне акције цариградског Патријарха у Украјини, које су резултирале формирањем „Православне цркве Украјине“, само продубиле неспоразуме и довеле до физичког обрачуна. Али чак и у таквим кризним околностима, Сабор не губи наду у наставак дијалога. Да би се дијалог одржао, представници ПЦУ треба да:

– обуставе заузимање цркава и принудно преношење парохија УПЦ у Православну Цркву Украјине (ПЦУ).

– схвате да је њихов канонски статус, како је то фиксирано у „Статуту Украјинске православне цркве“, у ствари неаутокефалан и знатно инфериоран у односу на слободе и могућности у спровођењу црквене делатности, које су предвиђене Статутом о управљању Украјинском православном црквом.

– да се реши питање каноничности јерархије ПЦУ, јер је за Украјинску Православну Цркву, као и за већину Помесних Православних Цркава, сасвим очигледно да је за признавање каноничности јерархије ПЦУ неопходно вратити апостолско  прејемство својих епископа.

Сабор изражава дубоко уверење да кључ успеха дијалога треба да буде не само жеља за обнављањем црквеног јединства, већ и искрена жеља да се свој живот гради на основама хришћанске савести и моралне чистоте.

10. Сумирајући резултате обављеног рада, Сабор упућује молитву благодарности Милостивом Господу за прилику братског дружења и изражава наду у прекид рата и помирење зараћених. По речима светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, нека буде „благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави" са свима нама, а посебно са браћом и сестрама у Васкрслом Христу (2 Јн 1,3).