Тајна песма душе која тежи Богу је 84. псалам.

Стихови овог псалма наводно припадају цару Давиду, а разлог за писање је био његов присилни бег из Јерусалима. Велика љубав и страхопоштовање према Творцу чују се са усана псалмопоjца. Цар Давид чезне за уобичајеним начином живота и могућношћу сједињења са Богом на месту Његовог посебног присуства — у скиниjи, односно Цркви. Псалам подсећа да верник не може живети одвојено од Господа и Његове Цркве. Само у Цркви је могуће спасење. Псалам, попут дубоких вода, испуњен је огромном снагом љубави и захвалности према Богу, коjа преплавља срце.

«Како су мили станови твоји, Господе над силама!»

«‟Станови” су успостављене свете цркве Божје; свака богољубива душа тежи за њима», написао је св. Атанасије Велики.

Душа жуди за сједињењем са Богом, жели да донесе свој духовни плод, жуди да окуси спасоносно вино које заиста одушевљава срца верника. И само у Твојој Цркви, Господе, могуће је потпуно сједињење с Тобом.

«Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме»

Ови редови одражавају речи блаженог Августина, упућене Богу Живоме: «О Животе, за који све живи: Живот, дајући и ми живот, Живот, који је и мој живот; Живот који живим и без којег умирем; Живот којим васкрсавам и без којег пропадам; Живот са којим се радујем и без којег тугујем; Живот који даје живот, пребогат, досточудан, приснопаметан! Реци ми: где си? Где могу да те нађем, да не осиромашим у својој снази, већ да Тобом постојим?»

Чежња за Богом је природно стање душе. Губимо мир, одвајајући се од Господа, патимо без комуникације са својим Створитељем, умиремо, прекидајући везу са Њим. Живот је могућ само у Богу. Вера у Њега осветљава пут. Без Бога је све у тами. Господ је једини извор живота, смисао нашег постојања, једини циљ, а никако средство. Душа се смирује тек када приђе Богу и верује Му.

«И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!»

Колико су птице срећне са својим гнездима, колико су срећне и колико су мирне у њима. Свуда се враћају кући. Исто тако, добро је за човека у Твојој кући, Господе! Ти си Краљ живота. Сваки дан је у Твоjим рукама. Ти си Владар мога срца. Тужан сам само због тога што неко време морам да излетим из Божијег гнезда, што не могу стално бити у њему, у јединству с Тобом. Где си Ти, Господе, и где је Твоја Црква, тамо је моја кућа.

«Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.
Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји! Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима. Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону».

Благо онима који имају прилику да Те хвале и служе Теби у Твојој кући, Господе. Ово је највећи благослов. Благосиљаш оне који Ти долазе, имаjу милост и утеху. Твоjа кућа је место моћи и највиши сан. Прогнани црпе снагу из Тебе, будући да су далеко од Твог храма. Срчана привлачност до храма налази утеху у Теби. Благосиљаш и враћаш у Божји Дом.

«Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев! Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника својега! Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким. Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра».

По речи Св. Атанасије Великог, «радије бих био мали и безначајан међу онима који припадају Цркви него велики међу грешним народом. Ово има примену за Јевреје одведене у Вавилон, али се односи и на нас. Јер као што их је благодат Духа научила да не занемарују чињеницу да су лишени Божјег дома, тако смо и ми поучени да увек волимо храмове посвећене Богу и да желимо да будемо у њима».

Господ ће дати благодат и снагу онима који су верни. Даће све што вам треба онима који не пуштају зло у своје срце. Милост милостивима. Уплашимо се да постанемо уточиште страхова, љубав је наша застава и упориште.

«Господе над силама, благо човјеку, који се у те узда!».

Вера у Тебе спасава. Верујем, Господе, и потпуно се предајем у Твоје руке. Мој пут је сједињење с Тобом, Господе. Аутор је сигуран да ће се његова интимна жеља да се врати „у дворе Господње“ испунити, а моћ вере у Бога даје поверење у добијање заштите и утехе, па псалмопоjац назива такве људе блаженим, односно срећним.

Псалам 84

«Како су мили станови твоји, Господе над силама. Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме. И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој! Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.
Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји! Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима. Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону. Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев! Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника својега! Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким. Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра. Господе над силама, благо човјеку, који се у те узда!».